МЕНАЏМЕНТ ДОГАЂАЈА У ПОЗОРИШНОЈ УМЕТНОСТИ

Културни догађаји су веома значајни за једну заједницу и њен културни али и економски развој. Позоришне представе као културни догађај се изучавају као посебан друштвени феномен. У раду ћемо посматрати позоришну уметност и њен развој од верских ритуала и поетске драме па до Бродвеја. Организација догађаја као што је позоришна представа је веома сложен процес који захтева од организатора да поседују одређене вештине и знања. Поред смишљања идеје за тему културног догађаја неопходно је размотрити распон погодних места и увек имати на уму буџетска и друга ограничења. Менаџмент догађаја у данашње време постао је познат као посебно поље изучавања у великом броју образовних институција.

ГРАФИТИ КАО ИЗРАЗ БУНТА

Чињеница да су подељена мишљења око тога да ли графите треба прихватити као савремени уметнички израз, или сматрати њихово присуство у јавним просторима чином вандализма, указује на страх од немогућности успостављања контроле над порукама које њихови аутори шаљу. Без обзира на то да ли су уписаној или ликовној форми, да ли представљају поруку социјалне критике или само име графитера, поруке графита нуде јединствено значење. Пратећи траг графита Мачке широког осмеха, чија је појава преплавила Париз током друштвених промена почетком овог века, француски редитељ Крис Маркер промишља протестена улицама Париза проналазећи потврду слогана из 1968. да поезија настаје на улици. Настали као уметност потребе, као језик оних којима су били ускраћени други, конвенционалнији, видови изражавања, графити утичу на колективно понашање људи, изврћу њихову перцепцију стварности и упућују на нов начин размишљања, попут савести друштва које је почело да заборавља важне аспекте живота. Схватајући их као средство комуникације, рад се бави овим феноменом анализирајући га кроз сегменте којe сваки чин комуникације подразумева. 

УМЕТНОСТ И НОВАЦ: ПО­ЗО­РИ­ШТА У БЕ­О­ГРА­ДУ У ПЕ­РИ­О­ДУ ОД 1945. ДО 1980. ГО­ДИ­НЕ

У проучаваном периоду држава је остваривала идеолошку контролу над свим сферама јавног живота, што је укључивало и уметничко стваралаштво. Ова контрола била је нарочито изражена у првим годинама након Другог светског рата, али је била присутна током целог раздобља. У позоришном животу испољавала се кроз разне видове, од којих су најзначајнији били с једнестране политичка цензура, а с друге зависност од државног новца, јер су све институције културе биле финансиране из буџета. Означају идеолошког фактора већ је доста писано, па ћемо у радуставити фокус на утицај које су финансијске околности имале на формирање позоришних репертоара у Београду у периоду од 1945.до 1980. године. Генерално, могли бисмо да идентификујемо две основне фазе: централистичку, која је подразумевала јаку државну контролу креирања репертоара уз загарантовано финансирање позоришних институција, и децентралистичку, која је уз веће слободе у формирању репертоара донела и већу финансијску неизвесност. 

МОТИВИ ТЕЈЛОРИЗАЦИЈЕ НА ФИЛМУ МЕТРОПОЛИС ФРИЦА ЛАНГА

 Рад истражује начин на који је процес тејлоризацације интерпретиран у „Метрополису” (1927), познатој филмској дистопији Фрица Ланга (1890−1976), наводећи основне особине доктрине Фредерика Винслоуа Тејлора (1856−1915) и њен утицај наглобална кретања у култури. Сагледава се, у филму изражен, критички став према тејлористички схваћеном култу ефиксаности и дехуманизацији људског рада, са посебним освртом на негативну представу модерне технологије. Лангова филмска дистопија посматра се у контексту фасцинације технологијом, присутне и у другим остварењима тог доба, али и у контексту каснијих тумачења карактеристичних за период националсоцијализма у Немачкој.

ПУТЕВИ ТЕХНОЛОГИЈА: НА­ЦИ­О­НАЛ­НА УЛА­ГА­ЊА У КОН­ТЕК­СТУ ГЛО­БАЛ­НОГ РАЗ­ВО­ЈА ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈА

Конвенционална економска теорија тврди да су технологија и технолошки развој од централне важности за економски раст, а економски раст је од централне важности за капитализам и институције које су створене на овој идеологији. У овом раду преиспитаће се важност улагања у технологије, како за национални, тако и за глобални економски раст пре свега полазећи од тезе да технолошке иновације зависе од институција система слободног тржишта. Раст националне економије такође зависиод стопе запослености, па се кроз рад провлачи и мисао да ће технолошки напредак девалвирати људски рад независно од степена образовања. Технолошке иновације такође уносе бригу јер доносе промене у оквиру актуелног друштвено- привредног система

КРАЉЕВИ ВЛАДИСЛАВ И РАДОСЛАВ КАО КТИТОРИ – СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

КРА­ЉЕ­ВИ ВЛА­ДИ­СЛАВ ИРА­ДО­СЛАВ КАО КТИ­ТО­РИ –СЛИЧ­НО­СТИ И РАЗ­ЛИ­КЕ