ДРУГИ У ХЕРИТОЛОГИЈИ

/in /by

У овом раду говори се о неким другачијим начинима прикупљања и чувања баштине, односно о људима који сакупљају и излажу предмете из прошлости, који су њима лично због неких особина, драги и битни. Колекционирање је пракса стара колико и људски род, а када се сведе на просто „сакупљање” долази се до идеје да она није својствена само људском роду. У људској је природи да нешто сакупља, чува, показује, тако да данас постоји велики број ствари које неко сакупља и врло их је тешко категоризовати и побројати. Насупрот музејима постоје приватне колекције старина које имају готово исту функцију као музејске. У овом раду такође, покушавају да се изложе предности и мане ових „нелегитимних” збирки на примеру једног пасионираног колекционара из Зрењанина који своју занимљиву колекцију излаже у просторијама свог ресторана „Банатска кућа”.

РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ СТАВАРАЛАШТВА НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ У ВОЈВОДИНИ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

/in /by

У нашем раду ћемо покушати да прикажемо историјски напредак у формирању румунског интелектуалца у Војводини, појаву румунских институција као резултат интелектуалног активизма, али и појаву првих часописа и писаца у Војводини који су допринели развоју менталитета и културе Румуна на овом простору. У првом делу рада ћемо приказати историјски контекст појављивања првих публикација на румунском, затим присуство књижевних дела у часописима, објављивање првих књига и почетак рада прве издавачке куће „Либертатеа” („Libertatea”) из Панчева. Циљ овог рада је да прикажемо широј јавности развој румунске писане речи у Војводини после Првог светског рата до последњих деценија двадесетог века када се румунска књига може ставити раме уз раме са књигом других мањина у Војводини. Румунска књижевност из Војводине, иако је релативно „млада”, развила се брзим током, за мање од једног века достигла је вредност румунске књижевности у матичној држави. Због свог географског порекла и због интеркултуралних прожимања на територији Војводине, румунска књижевност из Војводине је јединствена, интересантна и може се истражити као посебан културни феномен.

КЊИГЕ И ПРОСВЕТА КАО СРЕДСТВО НАЦИФИКАЦИЈЕ ВОЈВОЂАНСКИХ НЕМАЦА

/in /by

У раду се анализира књига као средство нацистичке индоктринације Немаца у Војводини тридесетих година XX века. У раду су изнете књиге нацистичких аутора које су биле главна литература за идеолошку индоктринацију у нацистичком духу. Изнети су и мање познати подаци да је у Новом Саду деловала књижара „Култура” која је била специјализована за ширење нацистичке литературе. Посебно је обрађена Приватна немачка учитељска школа у Новом Врбасу, која је била центар нацистичке пропаганде. То је важно навести јер су будући учитељи користили свој положај да у нацистичком духу и путем књиге идеолошки усмере своје ђаке. Објављени су и извештаји тадашње штампе на српском језику о нацистичкој пропаганди која је вођена на подручју Дунавске бановине. Закључак овог рада сугерише да је књига имала огроман утицај на нацификацију Немаца као југословенске мањине, у време када су други медији (осим штампе) били тешко доступни тој националној заједници. 

ПРЕВОДИЛАЧКА ДЕЛАТНОСТ РУМУНА СА ПРОСТОРА ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ У 19. И У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА 20. ВЕКА

/in /by

У раду су приказани аспекти преводилаштва код Румуна на просторима данашње Војводине (Банат) током 19. и у првим деценијама 20. века, до Другог светског рата. Преводилачка делатност у администрацији, образовању, верским пословима, а првенствено у публицистици и књижевности, играла је важну улогу у мултикултурном друштву Баната, у коме су се сусретали разни језици, разне културе, обичаји, верописповести, али је то друштво функционисало на принципима који су омогућавали међусобно уважавање и сарадњу свих оних који су живели у њему, безобзира на различитости. Први преводи на румунски језик, пре свега са немачког и српског језика, појавили су се у 18. веку, за потребе државне администрације, образовања или црквених послова, а добили су на квалитету и разноврсности захваљујући делатности првих врхунских румунских интелектуалаца из периода касног просветитељства. У међуратном периоду, преводилачка делатност добија нове садржаје у смислу што значај добијају преводи на и са српског језика.

СРЕДЊОВЕКОВНЕ БИБЛИОТЕКЕ НА ТЛУ ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ

/in /by

У раду се даје кратак преглед средњовековних библиотека на тлу данашње Војводине. На основу извора, али и неких остатака, односно књига и рукописа који су и данас похрањени у библиотекама, са сигурношћу се могу истаћи три библиотеке. Једна је у богатој и славној цистерцитској опатији на Петроварадину, друга се налазила у Бачу који је био ренесансни центар југа Угарске. Крајем средњег века, насељавањем све већег броја Срба и манастир Крушедол имао је своју библиотеку. Осим ових постоје неке индиције да је библиотеку имао још у XI веку и византијски и бенедиктински самостан у Марошвару, односно у данашњем Банату. Из Бача и Крушедола и остало је по неколико књига које ће бити представљене.