Листа чланака: Мапирање политика простора

Савремени „заокрет ка простору” у хуманистичким и друштвеним наукама покренуо је интересовање за питања простора у вези са феноменом национализма. Основни концепт путем кога се у оквиру студија национализма приступа проблематици простора јесте територија, која се разумева као омеђени простор уређен одређеним односима моћи. Већ у самом одређењу национализма као модерног облика суверенитета садржана је јасна референца на просторну димензију, јер се као конститутивна поставља идеја националне територије, као јасно дефинисаног простора који се жели поставити под такав суверенитет. У оквиру дискурса национализма могу се идентификовати две групе аргумената о вези нације и територије: природни и историјски, а у сврху њиховог предочавања користе се различити репрезентациони механизми којима се национална територија представља као органски јединствена, недељива и неповредива. У раду се критички сагледавају приступи националној територији као инструменту насиља, односно као чиниoцу идентитета.

Традиција излагања у оквиру националних павиљона, која је успостављења на изложбама из 19. века настављена је и данас у оквиру Светских изложби („Expo’’) и Бијенала у Венецији. У раду ће бити разматрана улога и значај павиљона као засебне типолошке категорије у архитектури, као и његова инструментализација на поменутим манифестацијама. Павиљони ће бити разматрани као места излагања, и као аутономни објекти који кроз своју форму и обликовање имају хибридну улогу да говоре о архитектури, уметности и националном идентитету. Уз историјат павиљона, од пратеће сценографије до самосталног објекта, биће разматрана и њихова позиција у институционалном оквиру светских изложби и Бијенала у Венецији. У раду ће се разматрати и две концепције павиљона – као привремених структура (светске изложбе) и трајних простора за излагање (Бијенале) и последица овакве поделе на архитектуру павиљона.

У тексту су предочене неке од карактеристика медија просторне интерактивне инсталације, којe се могу препознати и као елементи, иначе, густе мреже неопходне за постојање интерактивног пројекта. Продукција просторне интерактивне инсталације у разним не/комерцијалним варијантама директно зависи од економске и друге моћи друштва, његовог техничко технолошког стандарда, структура културне и медијске политике, уметничких образаца, и сл. Такође, значајан је однос друштва према јавном, појединачном или заједничком деловању. Из спреге наведених чинилаца, подједнако се отвара питање за креаторе, уметнике, и публику, учеснике, на који начин доживљавају сопствену позицију у интерактивном процесу? Тран(спо)зиције се, и иначе, извесно континуирано догађаjу и у овој области, без обзира на то како су дефинисани „простори” наше личне или/и заједничке егзистенције.