Листа чланака: Медијске интерпретације

Рад се бави представљањем новинара и новинарства у холивудским филмовима са посебним фокусом на етичке принципе новинарства. Претпоставка од које се кренуло приликом осмишљавања истраживања је да производи популарне културе настају у одређеном друштвеном окружењу и да нам могу нешто рећи и о ширем друштвено-политичком контексту и о слици новинара и новинарства у различитим историјским периодима. Циљ је да истражи како су се у холивудском филму, почевши од седамдесетих година 20. века и успона истраживачког новинарства представљали новинари, новинарство и новинарска етика. Анализом десет филмова насталих у периоду између 1976. и 2015. утврђено је доминантно појављивање позитивних слика новинара и није уочена промена у примени овог механизма кроз различите друштвене околности у пет посматраних декада. Новинарска етика доследно се представља као врхунски циљ и мерило професионализма, одговорност новинарства као институције се у филмовима не преиспитује, а сва огрешења о професионалне нормативе индивидуализована су и доследно кажњена.

Фасцинантан рад, живот препун стваралачке страсти и драматична смрт Винсента ван Гога не само да су били честа тема научних радова, већ су годинама распламсавали машту и великог броја уметника, а само у области филмског стваралаштва холандском сликару посвећено је више десетина краткометражних и дугометражних, документарних и играних остварења. У филму „С љубављу, Винсент: Мистерија ван Гога” се, на основу уметникове преписке с братом, интерпретирају догађаји који су претходили његовом трагичном крају на начин који аргументовано доводи у питање одрживост званичне верзије његове смрти, а у исто време, „оживљавање” његових слика пред очима гледалаца, покушај је да се интерпретира начин на који је сликар доживљавао свет око себе. Циљ рада је да истражи ове две интерпретације.

Тема овог рада је поимање недавних медијских питања из области извођачких уметности и начина на који оне изнова осмишљавају могућности за обликовање перцепције гледаоца. У том циљу, у уводу је конципирано неколико примера како нове технологије модификују и представљају изазов за неке аспекте културе као што је образовање, уз супротстављање претходно утврђеним правилима. Након тога, дата је анализа сценографије за албум Stifters Dinge Хајнера Гебелса. Циљ је испитати његову интермедијалну перспективу ради потврде следеће претпоставке: ова уметничка креација манипулише естетским искуством слушалаца пошто зависи од медијске комуникације а не реторичког чина. Такође, применом аудио-визуелних алата развија се специфичан сценски језик који користи оптичке илузије, урањање и комплексне машине. Затим се креира концептуални оквир заснован на комуникацијској парадигми која омогућава како боље разумевање ових сценских примера тако и ширу перспективу овог теоријског феномена у који се он уклапа. У овом делу, моје теоријске референце усмерене су на радове Ива Ситона, Жан-Марка Ларуа, Бранка и Дејане Прњат, Реми Рајфел и Виолете Јелачић-Србуљ. Хипотеза на којој се заснива приступ другог дела рада је да ове нове уметничке форме које повезују медије, театар и визуелне уметности стварају нови модел културне политике засновано на хибридизацији технологије и уметности.

Почев од језичко-аналитичке филозофије која као истину истиче ‘консензус постигнут у кругу компетентних дискутаната’ у једном контексту и временском периоду, преко варијанте дијалога у коме је пошиљалац поруке спреман да изнесе истину, али и да оповргне супротстављени исказ што говори да нема апсолутне, већ парцијалне истине, до медијске интерпретације која истиче истинитост поруке као стандард професије показало се да је достизање истине још једна неостварена амбиција. Интерпретација стварности у друштву медијског спектакла која је у потпуности испунила слободно време медијске публике, у глобалном окружењу проширила је своју понуду медијски обликованих манипулативних форми. Иако се чинило да ће медијске представе које су укинуле дијалог, посустати пред интернет комуникацијом, догодило се да је интеракција постала привид дијалога. Рад се бави преиспитивањем начина медијске интерпретације истине у медијски посредованој стварности друштва спектакла, цивилизације слике у индустрији забаве и снова.