Листа чланака: Политичка култура

Рад се бави дискурсом о идеалној жени у Србији данас, односно начином на који је конструисана актуелна политичка култура кроз репрезентацију жена у женским часописима. Покушала сам одредити дискурсе које производе часописи Космополитен и Блиц Жена, односно разлике у предложеном концепту женскости, и идентификовати начине на које се ти дискурси и представљање жена, њихових родних улога и односа, подударају са ширим друштвеним нормама, стереотипима и праксама. Анализирала сам и општи утисак који остављају часописи и покушала их сместити на основу тога у предложене елементарне прототипе како их назива Неда Тодоровић-Узелац, у питању су прототипи/модели традиционалне жене-женке и побуњене, ослобођене жене (феминисткиње).

Текст разматра потенцијал једне поткултуре која себе сматра одрживом у својој окренутости природној (ре)продукцији живота. Посебност ове поткултуре, која се шири планетом, а већ годинама задобија присталице и у Србији, манифестује се у освешћивању различитих аспеката потребе за поновним повезивањем са природом и њеним законима у свим видовима живота. Њено полазиште је брига о животу на Земљи на основу принципа природе. Уређујући односе у окружењу према принципима еколошке економије, она повезује технологију и науку са древним увидима који су у складу са савременим научним теоријама. Назив пермакултура садржи идеју перманентне, самообнoвљиве културе и одговарајуће култивације свих аспеката живота. Усмерена је на осмишљавање ниша у којима еколошки начин живота представља узоран отклон од недостатака цивилизације која убрзано уништава окружење и дехуманизује свет. То је концепт који превазилази уобичајену дихотомију између урбаног и руралног, али његова сличност са утопистичком жељом за бекством од кобних утицаја технологије цивилизацијског система чини да са становишта самог тог система пермакултура по дефиницији остаје маргинална. Ипак, с обзиром на катастрофалне слабости неолиберлне политичке културе, несумњив је њен потенцијал да ствара нову врсту политичке културе.

У овом чланку бавимо се разматрањем улоге коју политичка култура демократског друштва има у оквиру Ролсове касније филозофије политике. У првом делу чланка анализирамо Ролсово становиште онако како је презентовано у његовој књизи Политички либерализам. По Ролсовом схватању, основна улога политичке културе демократског друштва састоји се у томе да је она извор идеја и принципа који могу бити од помоћи политичкој теорији за формулисање адекватне политичке концепције правде за добро уређено демократско друштво. У остатку рада износимо неке критичке примедбе у погледу Ролсовог схватања везе између политичке културе демократског друштва и политичке теорије. У том контексту нудимо наше виђење улоге нормативне политичке теорије.