СХВАЋАЊЕ СУДЈЕЛОВАЊА И СУДИОНИЧКОГ УПРАВЉАЊА У КУЛТУРИ КРОЗ РЕПОЗИТОРИЈ РАДОВА МИЛЕНЕ ДРАГИЋЕВИЋ ШЕШИЋ
/in Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије /by Kcs21blAASudjelovanje u umjetnosti i kulturi predstavlja jednu od ključnih tema u suvremenim raspravama i diskursu kulturne politike. Smatra se da se sudjelovanjem u procesima donošenja odluka mogu nadomjestiti duboki procjepi između retorike i prakse kulture demokracije i uravnotežiti demokratski deficiti u kulturi. Ovaj rad se fokusira na pojašnjavanje sudjelovanja i sudioničkog upravljanja kroz teorijske artikulacije iinterpretacije tih pojmova u polju kulture. Rad se metodološki temelji na analizi teorijske literature te analizi okvira kulturne politike. U analizi različitih koncepcija sudjelovanja kao raspodjele moći, u radu se istražuje repozitorij teorijskog doprinosa Milene Dragićević-Šešić u raspravi o sudjelovanju u kulturi. Analiza doprinosa Dragićević-Šešić razjašnjava naslijeđe i shvaćanje sudjelovanja i sudioničkog upravljanja u kulturi i kulturnoj politici iz perspektive (post)tranzicijskoga konteksta i zemalja u razvoju.
КРЕАТИВНИ КЛАСТЕРИ
/in Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије /by Kcs21blAAГлобална пандемија мења свет веома великом брзином и умногим сферама – привредној, друштвеној, културној, дигиталној. Ковид-19 је несумњиво негативно утицао на све секторе који захтевају путовања и физичко присуство, укључујући ту многе уметничке и културне догађаје и организације, као и секторе који су комплементарни вредносном ланцу културе и креативних индустрија. Упркос томе, глобална пандемија отворила је и неке нове могућности за живот ближи заједници, већу потрошњу локалних производа, реорганизацију живота тако да буде отпорнији на промене, катализацију како пословних тако и друштвених иновација, веће коришћење дигиталних и мрежних алата, укључујући ту и додатно повећање културне партиципације и демократизације уметности. У последњих неколико месеци сведоци смо великог броја доказа да култура заиста доприноси привредној и друштвеној виталности градова широм света. Циљ овог рада је да идентификује суштину и кључне одлике „креативних кластера” и да понуди типологију разних форми у којима они постоје. Такође, рад сумира кључне пословне моделe и изворе екстерне финансијске подршке развоју ових кластера. Најзад, у раду се изводи закључак о кључним факторима успеха у њиховом развоју. Истраживања за потребе овог рада вршена су у тромосечју април-јун 2020, у сарадњи са Николозом Надирашвилијем и Креативном Грузијом, у оквиру пројекта – „Осмишљавање екосистема Креативног кластера Грузије” под покровитељством УНЕСКА и Европског савета. Истраживачке методе коришћене у припреми овог рада су: канцеларијско истраживање документације и публикација, мапирање и анализа различитих случајева и циљаних дубинских интервјуа са професионалцима и менаџерима који воде креативне кластере
КУЛТУРА ОТПОРА – ПОЗОРИШТЕ КОЈЕ МЕЊА СВЕТ
/in Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије /by Kcs21blAAИако функције позоришта као извођачке уметности теже да остваре и изазову код публике емоционални, естетски доживљај, али истовремено колико год је то могуће едукују заједницу извођењем друштвено и социјално ангажованих идеја писца, редитеља, извођача, позориште је одувек представљало простор критике друштвених траума, политичких идеологија, система, али и простор за персонални развој уметника, учесника перформанса те грађана одређене заједнице. Имајући наведено у виду, основни циљ овог рада је, да анализирајући студије и истраживања културе отпора и алтернативних модела позоришта у свету и у Србији, као и поетику позоришта потлаченог Аугуста Боала, а на основу студија и досадашњег изврсног, оригиналног научног рада проф. др Милене Драгићевић Шешић, укаже на могућности утицаја позоришта на друштвене промене. Милена Драгићевић Шешић је у својим истраживањима анализирала моћ позоришта и позоришне независне сцене у Србији да се супротстави, доминатној репресивној политичкој идеологији, а да са друге стране „помери” извођачке форме позоришне уметности изван „меинстрим поља” институционалног позоришта. Стога је фокус рада на погледу једног научника светског реномеа на појаву културе и позоришта „другости” (читај различитости) – позоришта које указује на демократичност, отвореност и толеранцију према различитим националностима, језицима, културама, обичајима и стиловима изражавања уметника. У раду желимо да анализирамо активистички ангажман и развој цивилног друштва проучавањем рада најзначајнијих независних позоришних трупа, попут Дах театра, Мим арта, театарског концепта Иване Вујић приликом отварања Бетон хале, затим перформанса Соње Вукићевић, те активистичког деловања Ане Миљанић. На основу обимне грађе о независној позоришној сцени и алтернативном позоришту које је проф. др Милена Драгићевић Шешић изнела у студијама: Уметност и алтернатива, Уметност и култура отпора и Индијско позориште – традиција и активизам, идеја рада је да истражи позоришне облике који доприносе култури сећања развијајући комуникацију заједнице са прошлошћу, осветљавајући проблеме и трауматичне тачке у колективном сећању заједнице. У раду посебно желимо да искажемо радикалне, храбре подухвате уметника у покушају да позориштем промене свет и укажу на слободу мишљења, креативне различитости и снаге, те да је могуће стварати изван традиционалне позоришне институције, као и права на другачија политичка опредељења у време тоталитарног, репресивног режима Слободана Милишевића. У изради рада коришћене су теорија позоришта потлаченог Аугуста Боала (Augusto Boal), студије културе сећања (Јан Асман/Jan Assman, Тодор Куљић), као и теорије извођачких уметности и студија перформанса (Александра Јовићевић, Ана Вујановић), као и трансдисциплинарни теоријски прилази др Милене Драгићевић Шешић.
МЕДИЈИ И КУЛТУРА – ДИЈАЛЕКТИКА ВРЕДНОВАЊА
/in Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије /by Kcs21blAAНапорeдо са изучавањeм свeта културe, Милeна Драгићeвић Шeшић бавила сe промишљањима у области мeдија. Активности у назначeним областима, по нашeм увeрeњу, прeдстављају јeдну јeдинствeну парадигму, унутар којe сe узајамно сусрeћу, конфликтуално посрeдују и борe за доминацију два различита врeдносна систeма, eгзистирајућа у данашњeм врeмeну. Начeлно на страни културe и њeних интeрeса и могућности, М. Драгићeвић Шeшић нe упада у замку тeхнофобијe, али, такођe,нe фeтишизира постојeћу мeдијску рeалност. Нeпристрасно анализујући актуeлну мeдијску сцeну, ауторка дискрeтно подржава културу у њeној борби за равоправнији статус у односу на мeдијски диктум, у eри владавинe саврeмeних комуникационих тeхнологија. Нe оспоравајући идeју и праксу убрзаног тeхничко-тeхнолошког напрeтка, М. Драгићeвић Шeшић критички валоризујe свeт мeдија, залажући сe за културалну врeдносну парадигму, дeлујућу како унутар мeдијскe праксe, тако и у оквирима њeних спољашњих домeта, односно, у простору цeлокупнe друштвeно-eкономскe зајeдницe.
ВРЕДНОВАЊЕ НАСЛЕЂА МАРГИНЕ
/in Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије /by Kcs21blAAТекст је посвећен деловању и истраживачком опусу проф. др Милене Драгићевић Шешић у домену студија културног наслеђа и културе сећања. Текст анализира кључна питања, теме и проблеме у истраживањима Драгићевић Шешић, те исте контекстуализује у односу на ширa друштвено-политичка кретања, као и у односу на међународне академске трендове у области културног наслеђа, политика сећања и културе отпора. Кључне темењених истраживања тичу се критике етно-националних политика сећања, запостављених и дисонантних слојева наслеђа, сећања на историјски маргинализоване групе у патријархалним и националним моделима баштињења, те контра-културним меморијалним праксама уметничких колектива и организација цивилног друштва, али и појединих уметника ван главних токова. Оваквом анализом постаје видљиво да окосницу рада Драгићевић Шешић у домену наслеђа представља својеврсни истраживачки активизам посвећен не-ауторизованим дискурсима наслеђа и праксама сећања, подстакнут са једне стране друштвено-политичким турбуленцијама након распада бивше СФРЈ, а са друге преузимањем савремених и ангажованих истраживачких тема у области студија сећања и наслеђа.
ДОПРИНОС МИЛЕНЕ ДРАГИЋЕВИЋ ШЕШИЋ РАЗУМИЈЕВАЊУ ПОЈМОВА ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ И ТРАНСКУЛТУРАЛНОСТИ
/in Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије /by Kcs21blAARad analizira doprinos Milene Dragićević Šešić razumijevanju pojmova interkulturalnosti i transkulturalnosti u teoriji i praksikulturne proizvodnje jugoslovenskih prostora u periodu od 1980-tih godina pa do 2020. godine, s posebnim naglaskom na tri važne knjige koje autor smatra posebno reprezentativnim za eleboriranje ovih pojmova. Načini na koje Milena Dragićević Šešić najprije uvodi ove pojmove u jugoslavenske teorijske i stručne rasprave, a potom ih razvija, primjenjuje i preispituje, slijedi i razvojni put njenog ukupnog teoretičarskog, pedagoškog i aktivističkog angažmana kroz više od četrdeset godina aktivnog djelovanja. Rad pokazuje kako se pristup konceptu multikulturalnosti i interkulturalnosti u radovima Milene Dragićević Šešić razvijao kroz interdisciplinarnost i transdisciplinarnost njezinih istraživanjai na koje je načine to obilježilo njezine pristupe temama kulturne proizvodnje, distribucije i konzumacije, kao i njezinu društvenu angažiranost u turbulentnim vremenima na Balkanu u prelazu iz dvadesetog u dvadeset prvo stoljeće.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs