СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ – ТРЕНД И ПРОБЛЕМ ЦРНОГОРСКИХ МЕДИЈА

Један од главних задатака црногорских медија је преживљавање на тржишту. Стога не треба да нас чуди што су медији усмјерени искључиво на профит и не размишљају о етичком кодексу, као ни о посљедицама које могу изазвати. У жељи да привуку публику, медији су заборавили на поштовање општепризнатих вриједности у друштву и добар укус у изражавању. Овакав концепт карактеристичан је за многе медије широм свијета. Медији више немају информативну и едукативну функцију, већ нас забављају, шокирају, а кроз црну хронику развијају у нама „негативну“ радозналост. Извјештавање о самоубиствима, убиствима, криминалу, саобраћајним несрећама тјера људе да купе новине или (не)мијењају канал. Трка за профитом довела је и до кршења професионалних стандарда извјештавања попут истинитости, уравнотежености и објективности. Важно је бити први по сваку цијену, док се о наношењу штете појединцима много не размишља. Висок тираж и рејтинг више нису одраз квалитета медија.

ЛИТЕРАРНИ ЖУРНАЛИЗАМ

Иако је у питању термин који се користи мање од две деценије, Литерарни журнализам ( ЛЖ ), чијим се утемељивачем сматра писац-новинар Данијел Дефо (1660–1731), као жанр постоји готово три столећа. У питању је врста креације у новинарству у коме су комбинована факта прикупљена дуготрајним, дубинским истраживањем са начином нарације карактеристичним за литературу. Реч је о браку из рачуна или из љубави између литературе и новинарства. Изучава се на предмету Креативно писање у медијима који се предаје на факултетима за новинарство. ЛЖ има додирних тачака са креативном нонфикцијом, изучаваном првенствено у оквиру курикулума филолошких факултета. Границе међу њима тешко је одредити, као што је ЛЖ тешко дефинисати јер је он у сталној еволуцији, а разлике међу ауторима, писцима новинарима и новинарима писцима, који практикују специфичан, оригиналан, креативни рукопис у штампаним медијима, тај покушај додатно отежавају.

КУДА СТРЕМИ ЕВРОПСКА МЕДИЈСКА ПОЛИТИКА

Европа је део света карактеристичан по деценијском настојању држава да уобличе јединствену политику у разним областима, па и у медијској. Заједничка политика стварана је пре свега из жеље за конституисањем јединственог медијског простора и разменом информација преко државних граница. Та намера није одмах била остварива, али су неки други принципи и вредности у погледу остваривања људских права, слободног протока информација, медијског плурализма, подршке објективним и независним медијима, сарадње и размене садржаја, стално били присутни у међународним оквирима и учвршћивали заједничке погледе на та питања. Данас се може констатовати да је медијска политика у Европи веома чврсто заснована, упркос тешкоћама и разликама. Зато је занимљиво којим путем она данас иде и којим циљевима стреми. Да ли постоји опасност да технолошко – комерцијални интереси надвладају потребе за објективним и квалитетним информисањем и осталим садржајима или Европа има механизме да, не одричући се иновација, каналише њихово дејство за добробит људи и очување цивилизацијских вредности?

МЕДИЈСКИ ТРЕНДОВИ И КРЕИРАЊЕ СВИЈЕСТИ

Медијски текстови и РТВ прилози утичу на наш свакодневни живот и начин како разумијевамо себе и друге. Међутим, медији су, ипак, само посредници. Они су одраз широке друштвене свијести, односа у друштву, цивилизацијских и културолошких достигнућа сваке нације, односно њене одређене временске фазе. Постоји снажна испреплетеност пошиљалаца и прималаца поруке коју детерминише социјално окружење. Теоретски комуникацијски аспект у медијима је врло осјетљиво питање, омеђано бројним друштвеним, политичким и културолошким афинитетима, тако да перцепција медијског извјештавања и поимања вјеродостојности остаје поље погодно за истраживања у складу са различитим друштвеним околностима, али и са развојем нових технологија које мијењају до сада устаљена поимања улоге медија и медијског професионализма. Задње деценије долази и до крупних промјена када су у питању традиционални медији, који у утрци за тржишним удјелом одбацују такозвано дубинско извјештавање и доминантно његују фактографске форме. Истраживање анализом садржаја медија које је презентовано у раду потврђује ове индиције и трендове. 

РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ДРУШТВЕНА УЛОГА – ТРЕНДОВИ, ДИЛЕМЕ, ИЗАЗОВИ

Програм јавне радио-станице требало би да одговара најширим потребама друштва, односно његових слушалаца. Структура програма требало би да, програмским садржајима, задовољава захтјеве највећег броја друштвених група и појединаца. Значајна друштвена улога трендова, дилема и изазова јавног сервиса неоспорна је, али различити сегменти програма нису најчешће довољно заступљени у понуђеној схеми. Утицај садржаја пренесеног говорним путем често је снажнији него утицај садржаја пренесеног писаним путем. На будућност јавног сервиса утицај има и технологија и „друштво“, односно слушаоци, који на пријемнику траже одређени програмски садржај. Кључне предности електронских медија, у односу на штампане, обично се односе на информативне програме који су бржи, доступнији у свако доба, на сваком мјесту. У том смислу радио нема премца, посебно када је у стању да, осим чињеница, понуди и оствари утисак присуства или учешћа у догађају (живи преноси). У програмима би требало да се све више преплићу документарни, информативни, образовно васпитни, драмско-умјетнички, музички и забавни елементи. Зато јавни РТВ сервис треба да буде сервис који задовољава комуникационе потребе свих грађана и који је истовремено под њиховом контролом.

ISTINA IZ FOTOGRAFSKOG STROJA

Svijet umnožanja proizvoda strojevima industrijske revolucije rodio je među ostalim i stroj kojemu će u budućnosti osnovni posao biti – raditi s našim sjenama. Pisanja svjetlom (foto-grafije) naime nema bez sunca/svjetlosti i ostavljanja sjene. Otuda je bavljenje fotografijom istraživanje sjena koje je na nama ostavilo to tehničko pomagalo. Na ulazu u europsku suvremenu igru sjena uredno su uzdignuti pojmovi poput heliografije, dagerotipije, talbotizacije… Oni svjedoče o želji tvoraca pojedinih tehnika da vječnost dostignu tehničkim napravama koje su izumili. Daguerove diorame ljudi su dolazili gledati da bi, kako kaže Don Slater, „gledali re-kreaciju stvarnoga, a ne tek sliku stvarnosti“. Bog kao da je ponovno pronašao put kako bi se pokazao iz stroja. Ljudska potreba za smislom dobila je novog partnera. Nema uvjerljivije iluzije od one koja je rezultat preciznih, predvidivih, znanstveno obrazloženih – strojnih koraka. Tekstu je namjera propitati: Što se dogodilo s Istinom nakon pojave fotografije?

НИСКЕ ПЛАТЕ И ВИСОКА ТЕХНОЛОГИЈА – НОВИНАРИ И НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ

У овом тексту се разматрају основни налази истраживања „Професија на раскршћу – новинарство на прагу информационог друштва“, које је реализовао Центар за медије и медијска истраживања Факултет политичких наука у Београду у периоду од јула 2010. до јуна 2011. године. Циљ пројекта је био да истражи друштвене, економске и технолошке одлике новинарске заједнице у Србији, као и њене капацитете да одговори на изазове са којима се професија суочава у условима глобалних медијских промена и домаћих транзиционих процеса. Резултати истраживања упућују на закључак да је новинарство у Србији у својеврсном вакууму и да, заглављено између одложене транзиције и информационог друштва, веома споро мобилише своје ресурсе као одговор на долазеће професионалне изазове.

ГРАЂАНСКО НОВИНАРСТВО У ДИГИТАЛНОМ 21. ВЕКУ

У раду „Грађанско новинарство у дигиталном 21. веку” истраживала сам грађанско новинарство у дигитално доба, посебно онлајн (on line), његове основне карактеристике и особености, појавне облике, однос према професионалним новинарима и блогерима, као и сарадњу медијских кућа и грађана – репортера. Анализирала сам и кључне парадигме екранске и дигиталне културе – радикалну конвергенцију медија и презасићеност информацијама. У раду су понуђени неки могући одоговори на питања – Како да медији иду у корак са овим променама?, Како да разговарају и сарађују са својом публиком?, Којим путевима да пруже професионалну помоћ грађанима да се изразе и искажу своје мишљење на глобалној рачунарској мрежи? И да ли је то уопште неопходно? У закључку рада дат је кратак критички приказ места и улоге грађанског (он лајн) новинарства данас.