ГРАЂАНСКО НОВИНАРСТВО У ДИГИТАЛНОМ 21. ВЕКУ

У раду „Грађанско новинарство у дигиталном 21. веку” истраживала сам грађанско новинарство у дигитално доба, посебно онлајн (on line), његове основне карактеристике и особености, појавне облике, однос према професионалним новинарима и блогерима, као и сарадњу медијских кућа и грађана – репортера. Анализирала сам и кључне парадигме екранске и дигиталне културе – радикалну конвергенцију медија и презасићеност информацијама. У раду су понуђени неки могући одоговори на питања – Како да медији иду у корак са овим променама?, Како да разговарају и сарађују са својом публиком?, Којим путевима да пруже професионалну помоћ грађанима да се изразе и искажу своје мишљење на глобалној рачунарској мрежи? И да ли је то уопште неопходно? У закључку рада дат је кратак критички приказ места и улоге грађанског (он лајн) новинарства данас.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ НОВИНАРСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ФОРМИ У ШТАМПИ

Светска економска криза и глобалне технолошке и медијске промене изазвале су тектонске поремећаје превасходно у штампаним медијима. Већ неко време, поставља се чак и питање њиховог физичког опстанка. На удару су највише недељници, поготово њуз магазини, чију доскорашњу улогу увелико преузима дневна штампа. И поред сагласности око социјално-економских и технолошких изазова, којима српска штампа неминовно мора да одговори, остаје отворено питање: шта са недељницима и куда даље? Недостатак кредибилног и истраживачког новинарства – није упитан. Интерпретативност, такође. Овај текст покушава да одговоре нађе у све присутнијим новинарским документарним формама, као наставку позитивне журналистичке интерпретативне еволуције, кроз доказивање неопходности већег присуства “документаристике” као посебног сегмента истраживачког новинарства. Поред теоријских разматрања и у оквиру њих дефинисања најприсутнијих жанрова, овај рад, кроз студију случаја три најтиражнија њуз магазина: Време, НИН и Печат, показује резултате истраживања и даје путоказе за повратак кредибилитета и квалитета референтне информативно-политичке недељне српске штампе.

ЈАВНИ ДИСКУРС И САВРЕМЕНО НОВИНАРСТВО

Новинар-манириста и нема сопствених намера. Одриче се чина стваралаштва у новинарству. Стваралаштво замењује фразирањем. Клони се своје маште. Понављање схема, клишеа, шаблона јесте интелектуална раван по којој се најчешће креће. Језиком се само ублажавају стварне напетости и лакира стварност, у црно или бело, свеједно. Његово незадовољство постаје гротескно парцијално кретање према лажним украсима. Уместо да се наоружа мудрошћу и стрпљењем, новинар се сурвава у клишетизиране меандре језика и са патетичном упорношћу не суочава се са правим проблемима. Новинар као да не види добро, па и језик прилагођава упорном слепилу увећавајући еуфемистичка чворишта свога језика. Он, најчешће, само алудира на ствари, али их не чини видљивим. Он трага, али ређе налази. Сумња, али не открива до краја. Делује по принципу истоветности, мењајући мало простор око себе. Принцип сличност је његов трајни поетички мото. Новинар-манириста свуда види сличности и знаке истоветности. За њега све појаве личе помало једна на другу. Тешко увиђа запретане везе међу стварима.

ШТАМПА НА РАСКРШЋУ

Промене које се дешавају у друштвеном, технолошком и комерцијалном глобалном окружењу евидентне су и у сфери савременог журнализма који под налетима дигитализације, посебно интернета, трпи жестоке и радикалне трансформације. Издавање дневних новина преобразило се од негдашњег породичног бизниса са традицијом у акционарски изазов заражен вирусом профита, тако да се под притиском менаџмента и дивиденди вредност новина све чешће мери оствареним капиталом на крају године, а све ређе кредибилитетом код читалаца. Класични журнализам у интернету и дигиталним платформама види конкуренцију, не схватајући да је спас у међусобном приближавању, мултимедијалности и конвергентности. Дигитални извори информација архивирају класичне, штампу посебно, портали са бесплатним огласима снижавају приходе новинске индустрије, док гласине комбиноване са трачевима и полуинформацијама потискују скупо и исцрпљујуће истраживачко новинарство. Аутори у овим тектонским поремећајима виде беспоштедну борбу за опстанак, раскршће старих и нових медија, битку за прилагођавањем, при чему се недовољно пажње придаје захтевима нове публике. Фокус је на судару генерација: младим, креативним снагама које моћ рачунара и мобилне, интерактивне технологије користе као природну средину и генерације која биолошки потрошена одбија сопствене промене пристајући да јој стварност дефинишу класични медији: телевизија, радио, новине и часописи.

ИНТЕРПРЕТАТИВНОСТ НОВИНСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА

Од када је последњих неколико деценија конкуренција на медијском тржишту константно почела да се увећава, могло се очекивати да ће у борби за поверењем грађана и медијски садржаји постати све квалитетнији. Међутим, сведоци смо да се одвија управо супротан процес и да је интерпретација као суштинска одлика квалитетне штампе све чешће запостављена у новинском извештавању. Да би читаоци разумели проблеме о којима новинари пишу, неопходно им је предочити много више од базичних информација, јер сваког читаоца занима шта се дешава у друштву у којем живи, али га још више занима како ће се та дешавања одразити на њега лично. Управо из тог разлога постоји потреба да се испита интерпретативност домаће штампе која је у анализираном периоду заслужила највеће поверење читалаца, са циљем да се утврди степен интерпретативности и ангажованог новинарског приступа, основни елементи кредибилне интерпретације и најчешћи пропусти у раду новинара.

ЖАНРОВСКЕ ОДЛИКЕ НАСЛОВНИХ БЛОКОВА У ДНЕВНОЈ ШТАМПИ

Појавом интернета, пред штампу је стављен огроман задатак. Никада се у историји није дешавало да нови медиј укине претходни, међутим, интернет, као сублимација свих медија, натерао је штампу да се озбиљно мења, а последице тог процеса биће значајније и видљивије у времену које долази. Промене се пре свега могу видети у мешању новинарских жанрова, где чисте форме готово да ишчезавају. Одступање од теоријских постулата нарочито се одсликало у најупечатљивијем и најманифестнијем делу текста – насловном блоку. Анализом четири дневна листа у Србији установљено је да је одступање од теоријских постулата очигледно, али и да је у том процесу сваки од листова настојао да негује специфичну „школу писања“. Простор који је подобан за новинарске и уредничке маневре често је место „хода по ивици“ поузданости, како из захтева за таблоидизацијом, тако и из непознавања чистих новинарских норми. Овај рад је покушај да се укаже на главне смернице и главна одступања од теоријског становишта. 

СТУДИЈА СЛУЧАЈА: WIKILEAKS – ИЗАЗОВ ИЛИ ДОПРИНОС НОВИНАРСТВУ

Светска слава коју је WikiLeaks стекао у претходним месецима захтева да се ова појава испита на научној основи и да се установе основни параметри за утицај ове врсте новинарства на mainstream и on-line новинарство. Након полемике око дефинисања WikiLeaks-а као организације која се бави истраживачким новинарством, пуком дисеминацијом података или као медијског алата, овај рад нуди и један поглед на следећа питања – колико оригиналног медијског садржаја нуди WikiLeaks, као и шта гарантује аутентичност медијских информација на његовом сајту, затим колико медијских информација WikiLeaks сам производи, а колико му је у томе помогло савезништво са најутицајнијим штампаним медијима у свету и које одлике on-line, а које одлике традиционалних медија је WikiLeaks преузео. У овој студији случаја испитано је и да ли у WikiLeaks-у постоји структура провере пристиглих информација, на који начин су структуирани садржаји на његовом сајту и колико су они пријемчиви просечном кориснику. Кроз покушај дефинисања етичности у новом, електронском окружењу, рад се бави и разликом анонимних и непознатих извора у новинарству, именовањем умешаних особа, односно минимизирањем колатералне штете приликом масовног објављивања докумената и етичким проблемом поклањања информације која се третира као роба. 

HRVATSKO TRANZICIJSKO NOVINARSTVO – ISPIT ZRELOSTI NA PRAGU DIGITALNOG DOBA

Novinarska profesija na pragu digitalnog doba nalazi se možda pred novim ispitom zrelosti. U protekla dva desetljeća, od uspostave Hrvatske države i početka procesa “tranzicije”, novinarstvo je značajno utjecalo na društveno-politički kontekst, ali je jednako tako i samo to novinarstvo bilo oblikovano od politike i društvenih prilika. Elementi koji primarno utječu na procese transformacije profesije su medijska politika, tržišni uvjeti, zakonodavni model javnog medija, samoregulacija, sigurnost novinara, novinarsko obrazovanje, civilno društvo, raspolaganje novim tehnologijama. U ovome se radu, u kontekstu tih parametara, hrvatsko tranzicijsko novinarstvo sagledava kroz četiri kronološki postavljene faze razvoja: novinarstvo politike autoritarne predsjedničke vlasti i nekonsolidirane demokracije; novinarstvo s optimizmom uspona civilnog društva; novinarstvo tržišne diktature i korporativne medijske industrije i novinarstvo digitalne kulture. Svaka je od tih faza značila napredak u izgradnji demokratskih standarda i slobode profesije, a novo doba postavlja pred profesiju ozbiljne zahtjeve. Iako je on-line novinarstvo izraz moderne tehnologije i novoga doba, budućnost i kvaliteta profesije i dalje ovise o poštivanju i primijeni temeljnih vrijednosti profesije.

СЕНЗАЦИОНАЛИЗАМ – ТРЕНД И ПРОБЛЕМ ЦРНОГОРСКИХ МЕДИЈА

Један од главних задатака црногорских медија је преживљавање на тржишту. Стога не треба да нас чуди што су медији усмјерени искључиво на профит и не размишљају о етичком кодексу, као ни о посљедицама које могу изазвати. У жељи да привуку публику, медији су заборавили на поштовање општепризнатих вриједности у друштву и добар укус у изражавању. Овакав концепт карактеристичан је за многе медије широм свијета. Медији више немају информативну и едукативну функцију, већ нас забављају, шокирају, а кроз црну хронику развијају у нама „негативну“ радозналост. Извјештавање о самоубиствима, убиствима, криминалу, саобраћајним несрећама тјера људе да купе новине или (не)мијењају канал. Трка за профитом довела је и до кршења професионалних стандарда извјештавања попут истинитости, уравнотежености и објективности. Важно је бити први по сваку цијену, док се о наношењу штете појединцима много не размишља. Висок тираж и рејтинг више нису одраз квалитета медија.