УТИЦАЈИ ЕТИЧКИХ КОДЕКСА НА СВАКОДНЕВНИ РАЗВОЈ КУЛТУРЕ ПОНАШАЊА У ТУРИЗМУ

/in /by

Свакодневно одржавање културне свести, један је од задатака планирања туристичког развоја широм света. Како би се ова делатност интегрисала у општи културни и друштвени развој, неопходно је континуирано информисање и едуковање свих туристичких субјеката о правилном и етички прихватљивом облику коришћења ресурса у туризму. С обзиром да се културни ресурси често деградирају, понекад без могућности ревитализације, потребно је усмерити посебну пажњу на туристичко планирање и комерцијализацију вредности у туризму. Кроз процес културне еманципације, неопходно је минимизирати конфликте који се могу појавити између госта, домаћина и простора као окружења у овој интеракцији. Један од модела јесте позитиван утицај етичких кодекса на развој културе понашања у туризму као друштвеној појави.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ И ЦИВИЛИЗАЦИЈA СЛИКЕ

/in /by

Намера овог рада јесте да дâ допринос оживљавању интересовања за теоријско промишљање и практично истраживање подручја свакодневног живота у области друштвеног искуства које је започело 70-тих година прошлог века; да укаже на повезаност света медијског спектакла са свакодневицом масовне публике; да на примеру спорта као најпопуларнијег и најпродуктивнијег медијског догађаја покаже како публика у својим свакодневним интеракцијама са масовним медијима прихвата модерне стилове живота, користи нове технологије и идентификује се са спортским идолима. Из перспективе технологије емитовања спортског спектакла у раду се анализира телевизијски пренос Светског првенства у фудбалу 2018. године.

БАНДЕРСНЕЧ: У ОГЛЕДАЛУ ИЛУЗИЈЕ О СЛОБОДИ ИЗБОРА

/in /by

„Бандерснеч (Bandersnatch)”, епизода серије „Црно огледало (Black Mirror)” дистрибуирана у форми интерактивног филма, нелинеарним телевизијским форматом начин конзумирања садржаја подиже на нови ниво наизглед омогућавајући гледаоцу да креира сопствену верзију приче. Као симбол искљученог екрана „Црно огледало” је пример демонстрације предности и опасности радикалног технолошког напретка и свеприсутне, инвазивне технологије. Мада није адаптација, Бандерснеч је својеврсни омаж стваралаштву Филипа К. Дика, интерактивним форматом и садржајем којим експлицитно указује на проблем контроле и илузије слободе избора.

СОЦИОКУЛТУРОЛОШКИ ПОГЛЕД НА КАФУ У ИТАЛИЈАНСКОЈ И СРПСКОЈ СВАКОДНЕВИЦИ

/in /by

Данас међу основне намирнице неопходне за живот човека убрајамо све више оних којима је намена искључиво уживање, те се за њих толико везујемо да постају део нашег свакодневног живота, препознатљив у култури и друштву који нас oкружују. Тим намирницама припада кафа, напитак познат као „црно злато” који је морао да пређе дугачак пут кроз простор и време да би се данас свакодневно налазио у нашим топлим шољицама. Кафа је, међутим, много више од обичног напитка којим задовољавамо наша чула мириса и окуса, она је временом постала прави социокултуролошки феномен, који је у различитим друштвима попримио специфичне одлике и обликовао норме понашања. У овом раду представићемо значај и утицај кафе на културу савременог друштва у Италији и Србији, као и на формирање знатно различитих обичаја и ритуала који прате испијање овог напитка. Циљ овог рада је указивање на потенцијалне културолошке конфликте који могу настати између припадника ових двеју народа услед различитог историјског развоја културе кафе који је довео до настанка различитих обичаја.

МОЖЕ ЛИ СИЈЕСТА ДА ОПСТАНЕ У XXI ВЕКУ

/in /by

Овај рад бави се својственим феноменом хиспанске свакодневице, обичајем поподневног предаха који је познат широм света као сијеста. Етимологија шпанске речи „siesta” нас води до латинског израза „sexta [hora]” (шести [сат]) а обичај сијесте потиче из Правила Светог Бенедикта који прописује правило одмора после шестог сата („sexta hora”), што представља подне према данашњем рачунању времена. Будући да сијеста представља један од најупечатљивијих обичаја у Шпанији, постављамо питање да ли, као последица убрзаног начина живота, ова традиција изумире у Шпанији. Из перспективе интеркултуралности интересује нас да ли обичај обављања сијесте представља стереотип и да ли је овај шпански обичај и даље присутан у настави шпанског као страног језика. Полазећи од претпоставке да се сијеста обрађује у оквиру лекције у којој се уводе сати као наставна јединица и обрађује свакодневна рутина, анализирамо уџбенике за шпански као страни језик за ниво А1.

ПРЕДСТАВЕ СВАКОДНЕВИЦЕ У РОМАНИМА ДОНА ДЕЛИЛА

/in /by

Рад се бави некима од начина посредовања свакодневице и представа о свакодневици у романима савременог америчког писца Дона Делила, те средствима приказивања доживљаја мистичних и латентних импликација свакодневних пракси и искустава. Анализирају се прикази момената појачане пријемчивости за сопствену и заједничку свакодневицу, фигуре доконог шетача и дангубе као наративна и стилска средства, различити начини, увек посредованог опажања и вредновања свакодневних окружења у неколико Делилових романа односно, како се сам аутор изразио, „зрачење у свакодневици”, које се манифестује кроз преобиље значења, асоцијација и конотација свакодневних феномена, те њихове мистичне, параноичне или мелодраматичне доживљаје.

КАМЕРНИ ПРОСТОР КУЋЕ И ПОЕТИКА ПРОСТОРА СВАКОДНЕВИЦЕ

/in /by

Овај рад изучава специфичну поетику камерних (и,  делом, отворених) простора којима се свакодневно крећу троје главних јунака романа „Сеобе” Милоша Црњанског. У раду смо покушали да покажемо различитост погледа на свакодневни простор, из визуре Вука, Аранђела и Дафине. Различит доживљај простора одговара различитим животним филозофијама троје ликова и утиче на различитост поетике простора у зависности од визуре лика за коју је везана, као и на начин на који је простор у делу приказан.

ТАЈНЕ БЕОГРАДСКЕ ГЛАВЊАЧЕ 20-ИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА

/in /by

Зграда полиције у Управи града Београда, злогласна Главњача, представљала је симбол репресије и обрачунавања са политичким неистомишљеницима државног режима у доба Краљевине Југославије. У раду су представљени упечатљиви примери поступања са неполитичким затвореницима током 20-их година ХХ века. Премда су били део обичног света, тортура над лицима са којима се лако могло идентификовати неретко је изазивала огромну пажњу јавности. Случај Љубице Љубичић, девојке која је преминула од последица пребијања у Главњачи 1924. године, пунио је ступце у дневним листовима. Премда је држава показала неспремност да се у овом периоду ухвати у коштац са решавањем овог питања, проблематика Главњаче ангажовала је различите појединце и организације, од којих се истакало Удружење београдских студенткиња.