ЗНАЧАЈ ИЗБОРНЕ ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ И РАЗВОЈ МИНИМАЛНОГ НИВОА ДЕМОКРАТИЈЕ

У овом раду применићемо теоријски оквир минималне дефиниције демократије (тј. изборне демократије) на пример Републике Тунис након промена које су се догодиле после Арапског пролећа. Желимо да илуструјемо хипотезу да демократска политичка култура, која има континуиналан карактер, може имати важну улогу у одржавању нуклеуса демократије – изборног процеса. Такође, покушаћемо да покажемо да су специфично (либерално и толерантно) културно-историјско наслеђе и политичка пракса у Тунису важни фактори за формирање и одржавање демократије у тој земљи (бар на минималном тј. изборном нивоу). Циљ нам је да покушамо да дамо макар оквирну оцену да ли се Тунис, неколико година након Арапског пролећа, може назвати изборном демократијом. Посредно, биће речи и о томе да ли и на који начин ислам може бити препрека демократизацији једног друштва.

КРИТИКА И ДОМЕТИ ТЕОРИЈЕ ГЛОБАЛНОГ ЈЕЗИЧКОГ СИСТЕМА

У раду смо покушали да прикажемо теорију глобалног језичког система Абрама де Свана. Понудили смо критичку анализу примене теорије рационалног избора на проблем динамике између различитих природних језика. Употреба теорије рационалног избора и де Сванов инструмент комуникативне вредности је ограничио домет његовог доприноса да створи комплексније објашњење учења другог језика. Де Сванов еклектичан (паралелан) приступ у разматраној студији не решава проблем уског теоријског оквира глобалног језичког система (комуникативна вредност). Ипак, понудили смо могуће правце за побољшање и боље разумевање глобалног језичког система, унутар истог теоријског оквира.

МАСКУЛИНИТЕТ И ОЧИНСТВО: ОПШТА СКИЦА ИДЕНТИТЕТА МУШКАРАЦА КАО ОЧЕВА

Аутор у раду поставља општи оквир социолошког проучавања идентитета очева. Имајући у виду да се у популарним дискурсима али и у стручној јавности све чешће говори о кризи мушкости која са собом носи и преиспитивања и нове облике родитељских пракси мушкараца, питања очинства постала су посебно занимљива социолозима, психолозима, педагозима, социјалним радницима и другим стручњацима заинтересованим за породични живот. Мушки идентитет је у процесима који карактеришу касно модерно друштво вишеструко ревидиран и у међувремену је постао предмет посебног дела родних студија – студија маскулинитета. Улога оца је традиционално подразумевала заштитника и храниоца породице, као и везу са спољним светом у коме заступа интересе своје породичне групе и брани своју и част чланова породице. Док су процеси модернизације улогу оца као заступника пред другима сводили на симболичку репрезентацију или изједначавали са мајком у овој функцији, питање храниоца породице је и данас веома значајно. Иако је изједначавање мушкараца и жена у јавној сфери доводило постепено до мање асиметрије у приходима и веома значајног учешћа жена у кућном буџету, улога мушкараца као храниоца се и на нивоу идентитета и на нивоу реалних пракси спорије мења.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РАТОВА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ У САВРЕМЕНИМ УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ

Након нестанка СФРЈ и ратова који су распад ове државе пратили, долази до измене историјских уџбеника у свим новонасталим државама. Створени су нови идентитети и обрада појединих тема морала је да се уклопи у нове идеолошке оквире. Основни циљ овог рада је да се утврди на који начин се у различитим државама, насталим распадом СФРЈ, представљају ратови који су пратили тај догађај, како се представљају различити појединачни и друштвени актери (председници појединих република, ЈНА, нације), да ли се користе и стереотипи о нацијама и идеолошким опредељењима, каква је идеолошка функција одређених приповести о ратовима у СФРЈ, колики се уопште значај посвећује овој теми у склопу посебних националних историја, те какав значај за будуће односе на Балкану може имати одређено представљање југословенских ратова у историјским уџбеницима.

КО СУ ЕКОЛОШКИ АКТИВИСТИ И ЛИДЕРИ ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ

Рад се бави анализом распрострањености и социо-демографским карактеристикама еколошког активизма у Србији. Подаци су прикупљени у оквиру три истраживачка пројекта (анкетно истраживање реализовано на репрезентативном узорку грађана Србије (Н=1952) и две еколошки угрожене заједнице (Панчево (Н=450) и Бор (Н=350)) и полу-структурисани интервјуи са лидерима 44 еколошке невладине организације из Србије). Резултати истраживања показују да је еколошки активизам релативно неразвијен како на територији целе Србије, тако и у непосредно погођеним заједницама. Типични еколошки активиста је млађи мушкарац или жена, становник/ца града, припадник/ца средње класе, високо образована особа која је релативно материјално обезбеђена. Када је Панчево у питању, подаци показују да социо- економске варијабле (материјални и класни положај) не показују статистички значајан утицај што се може приписати демократизујућем ефекту еколошких ризика. С друге стране, случај Бора је атипичан јер се ни једна од социо-демографских варијабли не показује статистички значајном, што се може објаснити готово потпуном економском зависношћу становништва од пословања Рударско-топионичарског басена Бор (који је уједно и највећи загађивач).

ПРОЦЕСИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У ПЕРЦЕПЦИЈИ ГРАЂАНКИ И ГРАЂАНА ПОСТ-ТРАНЗИЦИОНЕ СРБИЈЕ

Циљ рада је да утврди да ли је глобална криза неолибералног модела капиталистичке регулације (чију појаву можемо пратити почевши од 2008. године до данас), одредила пад подршке економским реформама и приватизационим процесима у Србији, односно, да ли се степен дате подршке разликује на међукласном нивоу. Анализа почива на емпиријским подацима добијеним у оквиру два истраживачка пројекта – Стратификацијске и вредносне промене у периоду друштвене трансформације (2003) и Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери (2012) – и укључује испитивање степена пристајања испитаника уз емпиријске исказе који мере оријентацију ка економском либерализму (општем и специфичном), односно исказима којима се мери подршка приватизацији појединих сегмената јавног сектора.

ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ У СВЕТСКОМ КАПИТАЛИСТИЧКОМ СИСТЕМУ

Основни циљ овог рада је испитивање положаја Србије у светском капиталистичком систему према економским карактеристикама, односно утврђивање да ли се она, према економским параметрима одабраним на основу операционализације теорије Имануела Волерстина (Immanuel Wallerstain), може окарактерисати као земља центра, полу- периферије или периферије светског капиталистичког система. Капитализам је структурисан на такав начин да се у њему може уочити јасна разлика између центра, полу-периферије и периферије. Центар као место у коме је концентрисан сав капитал, технолошка иновација и политичка моћ производи најсофистицираније производе који су уједно и најскупљи. Међутим, његова економска моћ заснива се на експлоатацији периферије у којој се налази јефтина радна снага и у којој се производе најјефтинији производи. Полу-периферија се налази између центра и периферије, те је уједно експлоатисана и експлоатише. Волерстиново теоријско становиште је веома плодоносно за проучавање савремених друштвених односа у глобалном контексту заснованом на експлоатацији великог броја земаља светског капиталистичког система.