Листа чланака: Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Рад је посвећен кратком, али динамичном периоду у историји Барање и то у време стварања прве југословенске државе. Када је реч о простору јужне Угарске (Банат, Бачка, Барања) преломни догађаји су кулминацију имали на новосадској Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године, када је донета одлука да се ове територије отцепе од Аустро-Угарске Монархије и припоје Краљевини Србији, односно будућој југословенској држави. Циљ рада је да синтетички прикаже и објасни процесе и догађаје у Барањи непосредно уочи и за време Велике народне скупштине у Новом Саду, закључно са Прводецембарским актом када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У писању су коришћене архивска грађа, оновремена штампа и публикације и релевантна историографска литература, како би наведени историјски период био што прецизније и свеобухватније анализиран.

Представници српске политичке елите у Војводини, након силом наметнуте изолације током Великог рата, али и након демонстриране лојалности према Бечу, у октобру 1918, услед успешних војних операција које су покренуте пробојем Солунског фронта, отпочели су са организовањем ради формирања народних одбора. Њихов циљ био је отцепљење територије Баната, Бачке и Барање од постојеће државе. Ово је био дуго очекивани историјски тренутак који је могао да оствари жељу Срба „пречана” о уједињењу са сунородницима у јединствену државу. Постојале су разлике у погледу начина остварења тог чина. Већина, предвођена Радикалном странком се залагала за присаједињење Војводине Краљевини Србији, док је један број Срба, предвођених предратним представницима демократског страначког покрета био за то да се Војводина прикључи Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба из Загреба и да преко овог тела са Краљевином Србијом створи нову југословенску државу. Најутицајнији међу представницима ове политичке струје били су Тихомир Остојић и Васа Стајић.

Након слома Аустроугарске монархије 31. октобра 1918. године, ослобођена подручја Баната, Бачке и Барање запосела је војска Краљевине Србије. Овим областима је de facto управљао Српски Народни Одбор из Новог Сада, на чијем челу је био Јаша Томић. Стога је, 25. новембра 1918. године у Новом Саду, сазвана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, којом је председавао др Игњат Павлас. Скупштина је прогласила одлуку о присаједињењу ова три региона Краљевини Србији, која се, 1. децембра 1918. године у Београду, ујединила са независном Државом Словенаца, Хрвата и Срба, под вођством Југословенског одбора у Загребу, и тиме формирала јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.