Листа чланака: Стрип и идентитет

Чланак је посвећен познатом стрипу Лов француских аутора Пјер Кристин и Енки Билала. Овај чланак разматра структуру наративне методе, а посвећен је анализи прогностичког потенцијала у завршном делу романа који се тиче сценарија будућег развоја СССР-а које су изнели западни економисти и совјетолози током касних 70-их и раних 80-их година прошлог века. Компаративна анализа показује да је стрип „Лов” био ближи предвиђању перестројке него што су то предвидели совјетолози. 

У екс­пе­ри­мен­тал­ним фор­ма­ма стрип­ског ме­ди­ја ко­је од­сту­па­ју од кла­сич­них штам­па­них фор­ми и ба­зи­ра­ју се на инте­гра­ци­ји раз­ли­чи­тих ме­ди­ја, струк­ту­ра стри­па раз­ла­же се на са­др­жа­је ко­ји као по­себ­не вр­сте мо­ду­ла уче­ству­ју у ње­го­вој де­фини­ци­ји. Кроз при­ка­зе сту­ди­ја слу­ча­ја про­је­ка­та ко­ји стрип по­ставља­ју на гра­нич­не по­зи­ци­је ли­ков­них и при­ме­ње­них умет­но­сти, опи­са­но је мо­гу­ће де­фи­ни­са­ње струк­ту­ре стри­па, не­за­ви­сно од про­дук­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја ко­је су га ини­ци­јал­но об­ли­ко­ва­ле. Комби­но­ва­њем са­вре­ме­них тех­но­ло­шких про­це­са и кла­сич­них ли­ков­них тех­ни­ка, екс­пе­ри­мен­тал­ни стрип у нај­чи­сти­јем об­ли­ку ну­ди дефи­ни­ци­ју ме­ди­ја осло­бо­ђе­ну тех­нич­ких усло­вља­ва­ња и по­ка­зу­је сушти­ну ње­го­ве струк­ту­ре, ко­ју то­ком го­ди­на ме­ња­ју тех­но­ло­шке про­ме­не. Са­ма струк­ту­ра ме­ди­ја оста­је ње­го­ва глав­на око­сни­ца, ко­ја се у са­вре­ме­ном до­бу, при­ме­ном но­вих тех­но­ло­ги­ја, об­ли­ку­је на на­чин да ме­диј чи­ни до­ступ­ним пу­бли­ци раз­ли­чи­тих ви­зу­ел­них ка­па­ци­те­та, те пу­бли­ка стри­па по­ста­је пот­пу­на. Так­тил­на димен­зи­ја у об­ли­ко­ва­њу ме­ди­ја по­ка­зу­је не­за­ви­сност струк­ту­рал­не ор­га­ни­за­ци­је ме­ди­ја у од­но­су на си­стем про­дук­ци­је и пре­ју­ди­ци­ра есте­ти­ку ње­них еле­ме­на­та у бу­ду­ћим тех­но­ло­шким мо­ди­фи­ка­ција­ма и ино­ва­ци­ја­ма.

Стрип, још у свом по­во­ју, по­стао је жр­тва зло­у­по­требе ме­диј­ских кор­по­ра­ци­ја. Ша­блон­ски сце­на­ри­ји су би­ли услов за ти­ра­жност и ко­мер­ци­јал­ност а они су, уз „Co­mics Co­de Aut­hority (CCA)”, не­сум­њи­во нај­ви­ше на­шко­ди­ли стри­пу и успо­ра­ва­ли раз­ви­так стрип­ских све­за­ка у ви­со­ку умјет­ност. Овај кор­по­рациј­ски мо­дел, иа­ко про­ка­зан и об­зна­њен јав­но­сти још се­дам­де­сетих го­ди­на 20. ви­је­ка, ни­је на­пу­штен ни да­нас. У овом ра­ду ће­мо се освр­ну­ти на исто­ри­ју ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је стри­па тј. екс­плоа­та­ци­ју ори­ги­нал­них за­ми­сли по­пут оне у Мар­ве­ло­вом се­ри­ја­лу „Панишер”. Ана­ли­за об­у­хва­та три­де­се­тро­го­ди­шњу ево­лу­ци­ју сери­је, опа­да­ње ква­ли­те­та сце­на­ри­ја и цр­те­жа, као и про­мје­не у ка­рак­те­ру са­мог Па­ни­ше­ра, чи­ме се по­ку­ша­ва­ју ого­ли­ти ме­то­де ко­ји­ма се вр­ши ства­ра­ње фран­ши­зе од вје­штач­ки одр­жа­ва­ног сери­ја­ла. Са­га о Френ­ку Ка­слу ни­је нај­ду­жа у исто­ри­ји стрип­ског ме­га­и­зда­ва­штва, али због сво­је ак­ту­ел­но­сти пред­ста­вља од­ли­чан при­мјер уда­ља­ва­ња стри­па од ње­го­вих умјет­нич­ких на­че­ла.

Рад се ба­ви ути­ца­јем књи­жев­ног опу­са Пе­тра Ко­чи­ћана днев­ни стрип „Да­вид Штр­бац” Ми­ра Мла­ђе­но­ви­ћа ко­ји је изла­зио на стра­ни­ца­ма ба­њо­луч­ког днев­ни­ка Глас (Глас Срп­ске) од1973. до 2007. го­ди­не. Стрип су­бли­ми­ше ху­мор и са­ти­ру из дра­ме „Ја­за­вац пред су­дом”, при че­му вје­што спа­ја и ак­ту­е­ли­зу­је Ко­чићев књи­жев­ни сви­јет и смје­шта у са­да­шње до­ба.

Књи­жев­ник Сте­ван Сре­мац (1885–1906), као про­фесор гим­на­зи­је, „про­вео је у Ни­шу је­да­на­ест нај­бо­љих го­ди­на сво­гажи­во­та”. У гра­ду на Ни­ша­ви на­ста­ла су не­ка од ње­го­вих нај­бољих де­ла. По­ред оста­лог ту је сро­чио и Бал у Еле­ми­ру, еп у десет пе­са­ма (1890) за ко­ји је „сли­ке у тек­сту” гра­ви­рао за­јед­но са Сте­ва­ном Ник­ши­ћем Ла­лом (1853–1938), про­фе­со­ром и ка­ри­ка­тури­стом. Сре­мац је са мно­го та­лен­та и ду­ха ре­ша­вао про­блем драма­тур­шког при­ка­зи­ва­ња сле­да до­га­ђа­ја па је је­зи­ком стри­па (па и гра­фич­ког ро­ма­на / grap­hic no­vels) ви­зу­ел­но раз­би­јао и илу­стро­вао еп. Пре не­го што је по­чео да сри­че сти­хо­ве, олов­ком на хар­ти­ји, на­чи­нио је ски­цу ве­ли­чи­не 21,8 пу­та 13,8 цм, раз­ло­жио при­чу у осам одво­је­них (па­но­рам­ских) при­зо­ра и два по­ља и та­ко, пре не­го што су ина­у­гу­ри­са­на мо­дер­на из­да­ња „ли­те­ра­ту­ре у сли­ка­ма”,(ис)ко­ри­стио из­ве­де­ну фор­му да­на­шњег стри­па.