Листа чланака: Студије културе

Истраживање празничне трпезе једне руралне микрозаједнице у периоду социјалистичке Југославије показује како формалним јеловником група потврђује и редефинише своје постојање. Јеловник је родно мушки обиљежен, али и по укусу свих конзумената. Обиље меса у оброцима показује да је пожељно класно тијело снажно (мушко) тијело, које открива најдубље диспозиције хабитуса. Алкохолна пића пију и мушкарци и жене, али мушкарци више јер као припадници доминантног пола имају већу потребу у репродуковању норме културе. Посао припремања и служења хране за столом није подвргнут ритуалним правилима и родно је женски обиљежен. Уношењем промјена у јеловник и еманципацијом жене за трпезом, ова патријархална микрозаједница показује динамичност и флексибилност, чиме се негира стереотип о пасивности сеоског становништва. Разлике у економској моћи најмање су видљиве на празничној трпези, што потврђује Бурдијеову (Bourdieu) тезу да је храна повлаштена област гдје је симболички могуће повратити дигнитет и самопоштовање друштвених група које реално, економски и социјално стоје на дну друштвене љествице.

Теза која се заступа у овом раду је да књижевност није сасвим изгубила улогу културног капитала. Разлог за оптимизам проналази се у интертекстуалности као кључном својству постмодерне уметности. У популарној култури интертекстуалност се састоји у томе да се користе стилска решења врхунске уметности и да притом садржај популарних жанрова тематизује веома комплексна питања. На примеру телевизијске серије у продукцији америчке мреже ХБО Прави детектив показује се да су и у тој популарној форми могућа својства постмодерне уметности, као што су двоструко кодирање, интертекстуална иронија и цитатност. Oва серија се преко теме и мотива повезивала са једним од врхунских дела канонске литературе – са Дантеовом Божанственом комедијом. У серији се експлицитно цитира и једно дело популарне литературе, збирка прича Роберта Чемберса Краљ у жутом из 19. века.

На примеру прозе Јелене Ленголд (Балтимор), Љубице Арсић (All Inclusive), Тамаре Јецић (Stinky Onion) и још неколико савремених српских прозаисткиња откривамо како се стратегије родног представљања осмишљавају, реализују и модификују с циљем да се оснажи женски приповедни глас. Један од видова превазилажења родне маргиналности јесте и примена дигиталних технологија, које постају ефикасно средство посредовања животописа, исповести и сведочења, умногоме мењајући стратегије стварања значења. Рад се усредсређује на гинокритичку анализу технолошких ритуала исповедања и феномена присуства виртуелних реалности у српској женској књижевности највише стога што гинокритика разматра женски стваралачки идентитет из перспективе оспоравања норми лажне универзалности заснованих на патријархалном присвајању моћи, и настоји да се успоставе засебни параметри за проучавање продукције, мотивације и интерпретације женских текстова.

Постсоцијалистичка трансформација појединих европских престоница узроковала је у њима обнављање друштвено-просторне стратификације, чији је један од показатеља процес џентрификације. Џентрификација представља формирање стамбених насеља намењених добростојећима, али донекле и измиче прецизном дефинисању. Промовисана је као начин употпуњавања идентитета избором животног стила, а критикована као инструмент неолибералне урбане политике намењене класној сегрегацији. Рад анализира настанак џентрификованих насеља у Прагу, Будимпешти и Београду, настојећи да утврди како се концепт џентрификације имплементира у градове са заједничким искуством реалног социјализма и великим разликама у прилагођавању захтевима измењеног регулативног оквира и глобализације.