КУЛТУРНЕ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ЕВРОПИ

Услед транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, и преласка са економије робе на економију услуга развој културних и креативних индустрија постаје фокус све већег броја држава. Како још увек не постоје међународно прихваћена дефиниција сектора ни алати за његову анализу, разумевање сектора и инструменти културних политика варирају од државе до државе. Компаративном анализом културних политика Велике Британије, Шпаније, Србије и Хрватске овај рад пружа увид у различит степен развијености мера и подршке везаних за културне и креативне индустрије и нуди препоруке за даљи развој сектора. Компаративна анализа базирана је на статистичким анализама, законима, смерницама и стратешким плановима ових држава, и организована кроз анализу једанаест тема које се показују као кључне за сектор: дефиниција сектора и циљеви државних политика у оквиру сектора; мапирање и анализа података; регионализација; међуресорна и међусекторска сарадња; образовање и тренинг; толеранција; информације, комуникације и технологија; пореска политика; интелектуална својина; подршка малим и средњим предузећима; и интернационализација.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

Полазећи од циљева културних политика Србије, Хрватске, Велике Британије и Француске и препорука Европске комисије о дигитализацији о онлајн приступу културном материјалу, у раду анализирам како поменуте земље својим мерама и активностима у области дигитализације културног наслеђа доприносе ефикасном и ефективном коришћењу потенцијала насталог развојем нових технологија у култури.

СТРАТЕШКА ДИЛЕМА КУЛТУРНИХ ПОЛИТИКА

Предмет овог рада је стратешка дилема у културној политици која се односи на питање директне контроле или изолације од политичког процеса (дилема везана за имплементацију културних политика), односно, да ли управљање културом треба у потпуности да буде интегрисано у установљени систем буџетског финансирања из државног буџета или је потребно смањити контролу државе над средствима за културну производњу и дистрибуцију? Циљ рада је да се анализом циљева културних политика Француске, Холандије, Хрватске и Србије, активности које се предузимају у домену практичних политика, као и инструмената културних политика који воде ка остваривању постављених циљева, дође до могућих мера и препорука које је потребно имплементирати како би се смањили политички утицаји и претерано мешање државе у област културног и уметничког стваралаштва.

ДЕЦА И КУЛТУРА У СРБИЈИ

Циљ овог рада је да проучи резултате и потенцијале културе за децу и омладину у Србији не би ли се створила јасна слика и критички резиме о тренутној заступљености културе и уметности у животима деце и омладине и креирале могуће стратегије за развијање културе за децу и омладину. Анализирана је тренутна ситуација у култури за децу и омладину кроз одговорности, стратегије, програме и активности државних институција, институција културе и цивилног сектора. Акценат је стављен на уметничко образовање, његову улогу и присутност у српском образовном систему.

КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА И КОНЗУМАЦИЈА

Термин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.

ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ

Политика запошљавања у култури је по својој природи саставни део решавања статуса уметника. Она може бити како стимулативни, тако и рестриктивни инструмент културног развоја неке земље. Циљ овог рада јесте да, поредећи политику запошљавања у области културе у Великој Британији, Финској, Русији и Србији, укаже на повезаност културног развоја и политике запошљавања у култури, те да на основу примера добре праксе креира листу општих предлога и препорука за све четири земље, као и листу специфичних препорука за Србију. Основна теза од које полази рад јесте да сувише афирмативна политика запошљавања, која тежи ка томе да обезбеди сталан посао великом броју радника у култури, може водити ка стагнацији целе области, исто колико веома рестриктивне и генерализоване мере за запошљавање и препуштеност слободном тржишту могу повећати незапосленост. Стога су и препоруке на крају рада усмерене на избалансирано коришћење стимулативних и рестриктивних инструмената културне политике, те прилагођене специфичним проблемима и уређењу сваке од поменутих земаља.

PUBLIC ART POLICIES – A COMPARATIVE STUDY

Овај текст истражује развој легалних и економских инструмената културне политике у области уметности у јавном простору у САД, Великој Британији и Француској. У оквиру истраживања, посебна пажња је посвећена мапирању развоја тзв. „1% за уметност“ законске регулативе уведене први пут током тридесетих година 20. века на централном нивоу у Француској и САД. Данас се она углавном спроводи на регионалном и локалном нивоу. Поред тога, текст се бави и савременим модификацијама типичне „1% за уметност“ законске регулативе. Осим „1% за уметност“ програма, приказани су и други начини финансирања пројеката уметности у јавном простору. Они се могу класифицирати у две основне групе: пројекти финансирани кроз специјалне програме јавних наруџби и пројекти финансирани кроз различита јавно-приватна партнерства.

ОСНОВНА ЗАКОНСКА РЕШЕЊА У КУЛТУРИ – СРБИЈА, НЕМАЧКА, ЛИТВАНИЈА И ГРЧКА

Рад се бави испитивањем важећих законских решења у култури у четири европске земље (Немачка, Литванија, Грчка и Србија). Кроз постојећу легислативу (њен обим, структуру и позицију у времену), као значајан инструмент културне политике, осликавају се политички смер, друштвена атмосфера, економска ситуација у држави, превирања, приоритети и циљеви. Модернизација и велики број измена у законима у култури у овим земљама, за циљ су имале (у случају Србије – имају) усклађивање са европским стандардима. Истражујући Уставе датих земаља, кровне и посебне законе у култури, (не)регулисане подобласти, економске и политичке специфичности и др., доноси се закључак о стању у свакој од земаља, а потом врши компаративна анализа у односу на Србију. Најзначајнији елемент културне легислативе у Србији представља Закон о култури, који је ступио на снагу марта 2010. године. Посебан део рада бави се међународним актима у култури и поређењем броја и датума ратификације истих у испитиваним земљама.