Листа чланака: Упоредне анализе ситуације

Услед транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, и преласка са економије робе на економију услуга развој културних и креативних индустрија постаје фокус све већег броја држава. Како још увек не постоје међународно прихваћена дефиниција сектора ни алати за његову анализу, разумевање сектора и инструменти културних политика варирају од државе до државе. Компаративном анализом културних политика Велике Британије, Шпаније, Србије и Хрватске овај рад пружа увид у различит степен развијености мера и подршке везаних за културне и креативне индустрије и нуди препоруке за даљи развој сектора. Компаративна анализа базирана је на статистичким анализама, законима, смерницама и стратешким плановима ових држава, и организована кроз анализу једанаест тема које се показују као кључне за сектор: дефиниција сектора и циљеви државних политика у оквиру сектора; мапирање и анализа података; регионализација; међуресорна и међусекторска сарадња; образовање и тренинг; толеранција; информације, комуникације и технологија; пореска политика; интелектуална својина; подршка малим и средњим предузећима; и интернационализација.

Предмет овог рада је стратешка дилема у културној политици која се односи на питање директне контроле или изолације од политичког процеса (дилема везана за имплементацију културних политика), односно, да ли управљање културом треба у потпуности да буде интегрисано у установљени систем буџетског финансирања из државног буџета или је потребно смањити контролу државе над средствима за културну производњу и дистрибуцију? Циљ рада је да се анализом циљева културних политика Француске, Холандије, Хрватске и Србије, активности које се предузимају у домену практичних политика, као и инструмената културних политика који воде ка остваривању постављених циљева, дође до могућих мера и препорука које је потребно имплементирати како би се смањили политички утицаји и претерано мешање државе у област културног и уметничког стваралаштва.

Термин културна партиципација означава више појмова; од учествовања активистичких организација у културном животу, преко посећивања локалних културних садржаја од стране одређене публике, до свакодневних културних пракси становника градова. У овом раду биће представљене тренутне ситуације у овој области културне политике, кроз упоредну анализу четири земље – Србије, Хрватске, Шведске и Холандије. Познато је да су Србија и Хрватска кроз историју пролазиле кроз релативно сличне фазе, а данас се, покушавајаћи да буду интегрисане у Европску унију, суочавају са готово истоветним проблемима процеса транзиције, док су културна конзумација и партиципација релативно занемарене области или је њихов развитак тек у повоју. С друге стране, Шведска и Холандија, обе дугогодишње чланице Европске уније и веома развијене земље не само у политичком и економском смислу, већ самим тим и у области културних пракси јесу врхунски примери успешне имплементације метода културних политика у правцу одржавања или даљег побољшања конзумације и партиципације. Ове методе требало би да послуже као примери, или бар идеје за осмишљавање стратегија усмерених у правцу решавања проблема ниског нивоа партиципативности и конзумације културних садржаја у поменутим балканским земљама.