GLOCAL MULTIMEDIA ART

Sinkronizacija „glokalizacije“ i „multimedijske umjetnosti“ isključuje negativne efekte globalizacije na jednoj strani i lokalnog nacionalizma na drugoj, kao i predominaciju tehnologije masovnih medija na ljudsku vrstu. Izvorni „glokalni“ pristup egzistencijalno smjera udruživanju umjetničkih i znanstvenih iskustava. Masovni mediji (fotografija, film, strip, plakat, video umjetnost, televizija i internet omogućavaju umjetničku maturaciju i individualizaciju, kao i socijalizaciju kroz digitalizirane, dakle oštre i prodorne povratne informacije. Ukratko: Multimedijska umjetnost nije samo logički skup dokumenata ili multimedija s tehnološkog stajališta, nego sinergijska intenzifikacija ili orkestracija umjetničkog djela. Multimedijska umjetnost također intenzivira egzistencijalna uporišta kroz “Einfühlung” (uosjećanje, empatiju) i novo otkrivačko viđenje, tako da postajemo svjesniji osobne slobode i individualnosti.

HERMENEUTIKA POTROŠAČKOG DRUŠTVA

Autor u radu analizira aspekte globalizacije, kulture, potrošnje, medija i identiteta modernog potrošačkog društva. Vrijednosti društva, koja nam se nameću iz njegovog potrošačkog i tržišnog određenja, definiraju društvo kao dominantno potrošačku kulturu. Potrošnja se definira kao glavno mjesto realizacije i stvaranja identiteta modernog čovjeka današnjice. Temeljni problem koji se javlja je nerazumijevanje globalnih aspekata društva u kojem živimo. Gadamerovo shvaćanje hermeneutike kao praktične filozofije i Heideggerovo određenje fenomenologije iz njegovih ranijih radova, mogu nam pomoći kako bi mi razumjeli temeljne odrednice modernog društva.

МЕТАСЛИКЕ КАО ОБЛИК КРЕИРАЊА КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ

Мичелова дефиниција метаслике се јавља као појам који обухвата спој телевизије, књижевности, ликовне и музичке уметности и слично, али и све видове оглашавања (политичког и економског). Пројектоване слике у потпуности имитирају процес менталних представа у људској свести, а њихово преклапање доводи до замагљивања границе између стварног и нестварног. Овај феномен има за циљ да помути лично расуђивање и доведе до прихватања оног које му је наметнуто. Савремени медији преузимају едукативну улогу традиционалних заједница, и формирају нови облик метаслика, сачињених из низа елемената различитих култура и уметничких праваца, покрета и псеудо-догађаја. Када се оствари сусрет са бићима и новим видовима стварности, које човек никада раније у историји свог постојања није могао да оствари, осим у машти или екстатичним визијама, идеје које му се намећу путем екрана доводе до когнитивних шаблона предрасуда. Међутим, метаслике су слике које садрже специфичну дубину и слојевитост и привлаче и захтевају пажњу. То су слике покретачке и стваралачке снаге о којима ће у раду бити више речи.

NOVA MEDIJSKA STVARNOST – KORAK DALJE IZVAN ETIKE I POVRATAK BIJEGU OD SLOBODE

Hvalospevi masovnim medijima i medijskoj slobodi više nisu aktualni i nisu potrebni; sada se javna poslušnost i šutnja podrazumevaju. Ratovi i osvajanja više se ne objašnjavaju, već postaju – interaktivni doživljaji. Nekada su masovni mediji bili poslovni partneri oglašivača, danas postaju puke sluge. Gospodari korporativnih i globalističkih istina nastoje postići planetarni konsenzus o činjenicama koje ne treba proveravati. Mediji ne govore kritički o dogmama, oni postaju nova dogma za javnost i odnose među ljudima. Nekad se manipuliralo željama i potrebama, danas sve više stavovima i vrednostima. Gde i kada prestaje humanistički odnos prema drugim ljudima, a gde i kada počinje nova stvarnost koja menja čovekov karakter i ličnost? Digitalizacija budućnosti preti da ograniči i izbriše neke aspekte ljudskog uma i delovanja. “Veliki Brat“ nije oko nas i ne promatra nas više kao pre jer mu to ne treba – „Veliki Brat“ smo postali mi sami.

НОВИ МЕДИЈИ И ПИСМЕНОСТ: ПОЕТИКА ЕКРАНА И НОВЕ ФОРМЕ ЧИТАЊА

Рад анализира утицај новог технолошког и медијског окружења на књигу, виђену у најширем смислу: као штампани текст и екранска структура, као део књижевног канона и учило. Култура странице и култура екрана траже различите способности и захтевају различите технике приступа тексту. Штампано штиво тражи од читаоца усредсређење и нуди му моновалентну информацију, док електронско штиво захтева раслојавање читаочеве пажње и нуди поливалентну информацију, али не гарантује поузданост. Однос страничне и екранске културе дефинише неусаглашен однос према новим информатичким технологијама: подела Сузан Гринфилд, у књизи Људи сутрашњице, која однос према дигиталној сфери класификује као вебофорију, вебофилију и вебофобију и даље је на снази у ери развоја друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера. Док страх од технологије извире из дубоко укорењеног страха да би привид могао да замени истину, вебофорија превиђа да и сам интернет мења своју медијску природу.

МЕДИЈИ И ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ: CAGE & ALTHUSSER

Рад покушава да маркира место у коме долази до трансформације појма естетског у западној интелектуалној историји, односно место када се појам естетског више не примењује у контексту уметности и традиционалне естетике, већ у контексту анализе мас-медијског друштва и културе у најширем смислу речи. Анализиран је однос између музике Џона Кејџа и филозофије Луја Алтисера, који су унели заокрет од онтолошких ка конструкционистичким карактеризацијама уметности, културе и друштва.

ОДНОС ЈАВНОСТИ И НЕЗАВИСНОГ РЕГУЛАТОРНОГ ТЕЛА ПРЕМА РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИМА У СРБИЈИ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА ДВОР

Међу најпопуларнијим програмским форматима на телевизијама са националном фреквенцијом налазе се „ријалити“ програми. Док је највећи број ријалитија прављен по лиценци, најгледанија комерцијална телевизија у Србији, „Пинк“, понудила је публици у земљи и региону свој ријалити под називом „Двор“. Иако се у Србији ријалити програми приказују од 2005, контроверзне реакције јавности и медијског регулаторног тела кулминирале су приликом приказивања „Двора“. Циљ овог рада јесте да истражи због чега је „Двор“ изазвао највише реакције публике, штампаних медија, као и медијских стручњака и независног регулаторног тела, када је у програму дошло до физичког насиља међу учесницима и експлицитног говора мржње. Општа хипотеза јесте да је на велику гледаност „Двора“ утицала заступљеност тог програма у шеми матичне ТВ куће (више од 10 сати дневно), као и чињеница да су о дешавањима и учесницима у ријалитију врло опширно извештавале дневне новине и магазини.

ОПШТЕ ОДЛИКЕ УМЕТНОСТИ И УЛОГА МЕДИЈА – ИЗНОШЕЊЕ ДРУШТВЕНОАНГАЖОВАНОГ СТАВА БЕОГРАДСКОГ НОВОГ ТАЛАСА

Сам крај 70-тих и почетак 80-тих година прошлог века обележила је изненадна ерупција стваралачке енергије, која је српској уметничкој продукцији дала самосвојан печат у оквиру светских токова. Аутентичне вредности периода у музици познатог као Нови талас, биле су изражене кроз заједничке акције, различите форме културног отпора и отворене друштвено-политичке интервенције. Друштвена функција ових текстова, као и њихови коренити захвати и визионарство, дозвољава нам не само да Нови талас сагледамо као уметнички правац савремене авангарде, већ и да осветлимо његову значајну уметничку продукцију која је одредила и пратила, широј јавности много познатији, музички израз.

КЛАСИЧНИ ХОЛИВУДСКИ ФИЛМ И ЊЕГОВЕ МОДИФИКАЦИЈЕ ПОСЛЕ 1960. ГОДИНЕ

Широко је распрострањено гледиште да је класични холивудски филм, као сплет наративних и стилистичких одлика, био формиран већ око 1917. године и да је релативно непромењен остао до 60-их година прошлог века. Шта се десило после тога? Постоје опречна мишљења међу теоретичарима и историчарима филма по овом питању. Овај рад ће изложити основне карактеристике класичног холивудског филма и на неколико примера објаснити како он функционише. Видећемо шта је било пресудно за популарност ове форме не само у САД већ и широм света. Такође, осврнућемо се на развој холивудског наративног филма у неколико последњих деценија и приказати различите теоријске приступе променама које су настале у овом периоду и покушати да дамо наше виђење њихових одлика.