ДИСКУРЗИВНЕ ПРОМЕНЕ И ТЕНДЕНЦИЈЕ У ТЕОРИЈАМА ПОСТХУМАНИЗМА
/in трансхумано и постхумано у култури и уметности, Хумано /by Kcs21blAAМного након поструктуралистичке критике хуманистичког субјекта и инхерентних хијерархијских бинарних опозита, када је и сам појам (субјекат) доведен у питање и проглашен мртвим – појам субјективитета се враћа у оквиру теоријског правца постхуманизмa. На студији случаја Номадски Феминистички Субјекти, у контексту других постхуманистичких аутора, намера овог рада је да установи колико и на који начин се, ова формулација субјективитета удаљава од картезијанске логике. Мапирањем постхуманистичких теоријских тенденција у односу на концепт номадских субјеката, овај рад испитује специфичности и разлике у оквиру кровног појма постхуманизам.
ТРЕЋИ РОД И СТАРЕ ЖИВОТИЊЕ У ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
/in трансхумано и постхумано у култури и уметности, Хумано /by Kcs21blAAУ раду указујем на специфичност старости приказане највише у односу на једну женску популацију (неудате жене) и једну врсту животињског света (пса) у књижевном делу Исидоре Секулић Писма из Норвешке, с почетка 20. века, као вид (не) хуманог односа према тим популацијама. У истраживању се ослањам на приступ друге књижевнице и филозофкиње, Симон де Бовоар (Simone de Beauvoir) документован у књизи Starost I, II да бих показала да је питање старости општецивилизацијски дискриминаторно, те да у домену родних студија питање старости није на ваљан начин проблематизовано. Овај приступ у родним студијама иде у прилог двема интердисциплинама ‒ екофеминизму и биоетици. Идеје хуманог односа према неудатим женама могу наћи у делу Исидоре Секулић као једном од претеча ових дисциплина код нас, што је у домаћој литератури недовољно истицано до сада. У анализи користим метод дискурс анализе.
КИБОРГ ОД МИТА ДО ТЕХНОКАПИТАЛИЗМА У РОМАНУ SALT FISH GIRL ЛАРИСЕ ЛАИ
/in трансхумано и постхумано у култури и уметности, Хумано /by Kcs21blAAРад користи постструктуралистички приступ роду Џудит Батлер, као и теорију киборга Доне Харавеј не би ли осветлио критику хетеронормативности у роману канадске књижевнице Ларисе Лаи која проистиче из постхуманих идентитета главних јунакиња романа. У овом делу савремене канадске спекулативне прозе успоставља се наративни континуитет између приче о митској богињи у облику змије, њене реинкарнације у жену у Кини 19. века и њеног коначног отелотворења у киборга у свету корпоратизоване Канаде касног 21. века. Квир поетика романа преплиће се са испитивањем границе између човека, животиње и машине на више приповедних нивоа, а нераскидива веза између две главне јунакиње (које су хибриди човека, животиње и машине) обједињује све наративне нивое и подрива институцију хетеронормативности. Значајно је приметити да љубавна прича Миранде и Иви садржи мотив биотехнологије и представља технолошка достигнућа као оруђе у овој субверзији, док ауторка третира биолошке категорије пола и врсте својих јунакиња као културолошки и историјски условљене дискурсе а не као природне датости, чиме релативизује однос природе и технологије са постхуманистичког становишта. Може се стога закључити да роман истовремено критикује више облика дискриминације маргинализованих идентитета, било да су оне засноване на полу, роду, раси или врсти, и доводи у питање хуманистичко гледиште света које додељује човеку (или, боље речено, мушкарцу) привилиговани статус у природном поретку и легитимизује његову власт над категоријама дефинисаним у хуманизму као његово Друго – природа, животиње и жена.
ИМА ЛИ ПОСТХУМАНОГ ПЕРФОРМЕРА
/in трансхумано и постхумано у култури и уметности, Хумано /by Kcs21blAAПредмет расправе у овом тексту биће питања трансгресије и субверзије (људског) тела које се јављају у ситуацији технолошки генерисаног извођења. Најпре ћу извести историјско-теоријску контекстуализацију дигиталног окружења у односу на које се ова померања дешавају, а потом ћу изложити примере сајберформанса, дигиталног перформанса и техноперформанса, који проблематизују однос технологије и тела извођача. У централној расправи ћу се фокусирати на проблем постхуманог или (не)хуманог извођача кроз концепт који називам дигитални антропоморфизам. Суочење живог тела/извођења и технолошки посредованог извођења постаје важна пракса за разумевање дисконтинуитета између човека и машине. Стога ће питања позиције и функције живог извођача као субјекта и објекта извођења у контексту дигиталног перформанса и перформанса у сајбер-простoру бити испитана на следећим нивоима: а) однос између живог тела и тела аватара као извођача; б) извођење киборга; в) извођење компјутера.
ФИЛМСКЕ ДИСТОПИЈЕ И ТРАНСХУМАНИЗАМ: КИБОРГ – ОД ФИЛМСКОГ МИТА ДО РЕАЛНОСТИ
/in трансхумано и постхумано у култури и уметности, Хумано /by Kcs21blAAФилмска уметност је антиципирала многе трансхуманистичке идеје које су тек данас постале актуелни предмет разматрања. Седма уметност је указала на бројне етичке дилеме и контроверзе са којима се човечанство сусреће онда када се налази пред различитим изазовима трансхуманизма. У филмским делима Холивуда то је најадекватније приказано на примеру киборга. Стварајући дистопијска дела посвећена киборзима (филмови, телевизијске серије, графичке новеле) и профитирајући на њима, медијска индустрија користи мешавину радозналости и страха која постоји код савремених људи који су суочени са убрзаним развојем технологије која мења њихово социјално окружење. У самој социјалној реалности захваљујући развоју технологије, киборг је од медијског феномена временом постао део садашњости и непосредне будућности. Живимо у времену у којем пропитујемо досадашње дефиниције и идентитет човека под светлом новог хибридног идентитета киборга као директног споја човека и машине.
ОНТОПОЛИТИКЕ АХУМАНОГ: ОД (ПРОШИРЕНОГ ПОЉА) ЉУДСКОГ ДО ОНОГ ПОСЛЕ ЧОВЕКА
/in трансхумано и постхумано у култури и уметности, Хумано /by Kcs21blAAПишући о археологији хуманистичких наука, Фуко је показао да је модерни појам човека дискурзивни учинак и да може исто тако нестати када се конфигурација знања/моћи измени. Савремено доба се још назива и антропоценом, добом у коме је Земља неповратно обележена људском активношћу, и управо због тога јавља се потреба да се теоријски изнова критички промисли дискурзивни учинак човек. У овом раду ћу показати да је потребно теоретизовати оно после човека – ахумано – у циљу долажења до слике света без човека која може послужити као онтолошки и политички оквир за мишљење и делање у доба савремености. Теорија ахуманог би у том погледу послужила као коректив за мноштво концепција које су настале као критика субјекта – антихуманизам, постхуманизам, трансхуманизам и други – али које су и даље утемељиване на одређеној, иако проширеној, слици човека.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: info@zaprokul.org.rs