ЛИМИНАЛНИ СВЕТ У ФИЛМУ ПЕПЕО И ДИЈАМАНТ АНДЖЕЈА ВАЈДЕ

Предмет овог рада је граница света приказаног у филму Пепео и дијамант редитеља Анджеја Вајде, једном од најзначајнијих филмова европске кинематографије. Ослањајући се на класичне теорије лиминалности Арнолда ван Генепа и Виктора Тарнера, истражујемo лиминалност у наведеном филму. Анджеј Вајда конструише простор прага, који можемо препознати и у самом наративу и у техникама снимања. Ликови, посебно главни протагониста, Маћек Хелмицки, и сам хронотоп, уроњени су у својеврсну границу на историјским и егзистенцијалним раскрсницама. Лиминалност света Пепела и дијаманта може се посматрати кроз антитезе, које чине ивицу граничног простора – смрт и живот/љубав, свет живих – свет мртвих (површински и подземни), херојство
и издаја, рат и мир – све се налази у маргиналном простору митске ноћи која обухвата читаву радњу филма. Ноћно, маргинално време у филму служи као кулиса за транзицију појединаца – и главног лика и колективног лика/нације. У раду дефинишемо граничне елементе филма и идентификујемо карактеристике лиминалности како у простору тако и у ликовима

СЛОБОДА САД И НЕКАД

У раду испитујемо појмовна одређења и вредност човекове слободе у поставкама три православна богослова из различитих епоха. Најпре испитујемо идеје Григорија Ниског, потом карактеристична одређења Свeтог Јована Дамаскина и, на крају, поставке митрополита Јована Зизјуласа. Резултати испитивања показују да, иако припадају истој православној традицији (коју су у великој мери интелектуално обликовали) и деле заједничке апсолутне претпоставке, три богослова немају идентичне концепције слободе. Заједничке апсолутне претпоставке не само да не имплицирају идентитет метафизичких, епистемолошких или етичких теорија, већ могу да имплицирају и њихову кардиналну различитост. Захваљујући динамици појмова и њихових
релација, из једног метафизичког језгра могу да се изведу кардинално различите епистемолошке, метафизичке и онтолошке импликације. Смисао и вредност људске слободе у делу Јована Зизјуласа сасвим су различити од концепција слободе у поставкама двојице древних богослова. Разилажења и разлике могу да буду последица духа времена, утицаја филозофских идеја, културних образаца и доминантних модела мишљења, последица својстава испитиваних појмова, који се опиру понављању идентичних појмовних мрежа и релација и последица чудних, непредвидивих и необичних путања и синтеза идеја у историји културе и цивилизације.

ТЕОРИЈСКЕ КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈЕ БИОУМЕТНОСТИ КАО ПРАКСЕ

У овом раду је приказанo тумачење биоуметности преко анализе естетског предмета и естетског акта, коју је развио Николај Хартман у Естетици. Његова подела је у овом раду прилагођена савременом контексту и постављају се четири питања – о врсти предмета или бића које је биоуметнички рад, значењском карактеру биоуметничког рада, креативном и рецептивном чину
при стварању и перцепцији оваквог рада. Кроз покушај тумачења биоуметности у контексту ове поделе појавила су се питања о повезаности биоуметности и примењене етике, o теоријској позадини биоуметности, о потреби за оваквом праксом и о њеном друштвеном оквиру. Основно питање у раду је о томе по чему је специфично укључивање другог живог бића различитог од човека у уметнички рад у погледу саме уметничке праксе и употребе материјала, потом у погледу значења која оваква пракса имплицира и, најзад, у погледу етичких проблема и обавеза које овакво поступање налаже.

ПАТРИОТИЗАМ У СРПСКИМ ТВ СЕРИЈАМА

Предмет рада је анализа домаће ТВ серије „Државни службеник”. Постављена је хипотеза да ова серија садржи елементе патриотског дискурсa по узору на стране филмске и ТВ садржаје сличне жанровске оријентације, али на специфично локализован начин. Ако прихватимо тезу да савремене серије не само да представљају огледало стварности, већ и посредно утичу на ту стварност, можемо говорити о интенцији ауторског тима да се путем популарног, жанровски јасно обликованог садржаја постепено успостави један нови поглед на савремену српску историју који даје могуће одговоре на изазове са којима се држава и друштво суочавају у актуелном геополитичком окружењу. Рад је заснован на методи тематске анализе серије као и других медијских текстова са њом у
вези, уз фокус на три теоријске перспективе: транстекстуалност и интертекстуалност, сећање и памћење, као и идеологија и репрезентација. У уводном делу тема серије ставља се у контекст релевантних актуелних филмова и серија из домена жанра шпијунских трилера. Главни део рада бави се анализом елемената серије (садржаја, уметничких поступака и контекста) кроз призму поменутих теоријских оквира са циљем аргументације у прилог постављеној хипотези.

ПРОБЛЕМАТИЗАЦИЈА УМЕТНИЧКОГ И ДРУШТВЕНОГ ПОКРЕТА NUEVA СANCION

У овом раду анализираће се „Nueva сancion” (Нова песма), левичарски друштвени покрет и жанр који је био веома утицајан током седамдесетих и осамдесетих година 20. века на Иберијском полуострву и у Латинској Америци. Овај музички правац жанровски карактерише стил који се базира на народним песамама, док се текстови фокусирају на критици друштва из левичарске
перспективе. Споменути музички правац имао је велику улогу у борби против Франковог режима у Шпанији, Пиночеовог у Чилеу, Салазаровог у Португалу, Виделиног у Аргентини и многих других десничарских режима на шпанском и португалском говорном подручју. У раду је показано на који начин уметност може имати улогу у друштвеним променама и како је „Nueva сancion” утицала
на одређене друштвене процесе и формирање одређених идеолошких наратива. Фокус у овом раду биће на „Nueva сancion” у Чилеу, Шпанији (Каталонији), Аргенитни, Никарагви и Куби, јер су уметници из поменутих земаља одиграли значајну улогу у свом окружењу и међу побуњеним уметницима широм света

АКТИВНОСТИ БИБЛИОТЕКЕ У КУЧЕВУ – КЊИЖЕВНОСТ НА ПРВОМ МЕСТУ

У раду је дат преглед најзначајнијих активности Народне библиотеке „Стеван Раичковић“ из Кучева. Представљени су Библиосалон, часопис Максим, програм за предшколце Књишко мољче, награда „Стеван Раичковић“ и награда „Златни стих“. Показано је како кроз поменуте активности библиотека остварује своје циљеве: неговање читалаца и публике на локалном нивоу,
давање подршке завичајном стваралаштву, затим активно учествовање у књижевном животу и креирање књижевног живота на националном нивоу, те постављање на књижевну мапу Србије и региона. Описани су начини на које се користе предности бесплатног дигиталног маркетинга, при чему се увек води рачуна о квалитету садржаја који се представља. Истакнути су принципи на којима почива свака од представљених активности, при чему је најважнији принцип – стављање књижевности и највиших естетских вредности на прво место.

ЗНАЧАЈ И СПЕЦИФИЧНОСТИ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У ОБЛАСТИ СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА

Намера аутора овог текста јесте да представи актуелни контекст образовања новинара у Србији, потребне моделе наставе и укупни значај њихове академске едукације на високообразовним установама. Аутори су фокусирани примарно на поље спортског новинарства, с обзиром на популарност овог поља (спорта) и ове области новинарства (спортско), али и покушаје његове маргинализације. С циљем да укажемо на специфичност тренутка у којем читава новинарска професија данас егзистира и њене изазове и одговорност с једне стране, односно везе спорта и новинарства (медија) и академску едукацију у домену спортског новинарства у Србији с друге, реализовано је и конкретно истраживање управо међу студентима спортског новинарства, међу
којима је и велики број оних који су већ ангажовани у новинарским редакцијама. Посебан сегмент истраживања посвећен је значају адекватне едукације спортских новинара на високобразовним установама и детаљно је приказан кроз добијене резултате. Они би требало да прикажу постојећи пресек стања у овом контексту, као и пратеће парадоксе и могуће развојне перспективе, као
и важност унапређења тог односа по свет новинарства и медија у целини, али читаво друштво у којем они имају и те како важну улогу.

ОЧИМА КАМЕРЕ: НУВЕЛОВ ИНСТИТУТ АРА ПСКОГ СВЕТА У ПАРИЗУ

У овом истраживању бавили смо се концептуалним приступом традицији језиком архитектуре на примеру Института арапског света у Паризу Жана Нувела. Кретањем између теорије погледа, студија културе, родних студија, студија културног наслеђа, архитектуре и филма, у нашем истраживању износе се тврдње да Жан Нувел архитектуру Института арапског света заснива на концепту превођења кључних елемената традиционалне арапске архитектуре (машрабија, минарета, унутрашњег дворишта, пролаза) на језик модерне архитектуре инспирисане филмском уметношћу. Превођење је представљено као метафорични и метонимијски процес којим се указује да је механизам уобичајеног знања о арапској цивилизацији кинематографске природе, односно да је знање о арапској цивилизацији у контексту дискурса о оријентализму (колонијализму), посредовано репрезентацијама, то јест, конструисано „очима“ Запада. Кроз концепт превођења, Нувел уједно успоставља сличности и разлике између идеологија капатилистичког Запада и традиционалног Истока, охрабрујући нову постхладноратовску перспективу која привилегује сарадњу и комуникацију између Француске, Европе и арапског света.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: НОВИ ХОРИЗОНТИ

Дигиталне технологије заузимају све већи простор у окружењу у коме човек функционише, док посебну пажњу и интересовање изазива постојање и примена вештачке интелигенције у свим сферама егзистирања и пословања. У раду ћемо се бавити утицајем вештачке интелигенције. Анализирајући постојећу литературу и релевантне студије случаја, рад истиче како вештачка
интелигенција може променити начин на који млади људи уче, пружајући персонализоване садржаје и аутоматизујући рутинске задатке. У истраживању је упозорено на потенцијалне ризике, као што су дигитална подела и етичка питања везана за пристрасност алгоритма. Закључује да је неопходно пажљиво размотрити како интегрисати вештачку интелигенцију да би се максимизирале њене предности, а минимизирали недостаци. Преиспитивана је подложност друштва технолошком напретку, као и у којој мери технолошка револуција трансформише епистемолошке принципе, а све са циљем анализе улоге вештачке интелигенције али и утицаја вештачке интелигенције на децу и младе. Као најбројнији корисници савремених технологија у старосној доби када је
стицање знања и учење од највеће важности за развој индивидуе, очекује се да ће све већа примена ВИ трансформисати моделе понашања, учења и уопште развоја будућих генерација.

БИБЛИЈСКИ МОТИВИ У ФИЛМУ ТЕРЕНСА МАЛИКА СКРИВЕНИ ЖИВОТ (2019)

Радом се истражују начини на који се амерички редитељ Теренс Малик користи библијским мотивима у свом филму Скривени живот (2019). У циљу припреме терена за обављање овог задатака, у првом делу рада се приказују подаци о животу и делу Франца Јегерштетера (1907−1943) који чине историјску основу филма и скицира се историја редитељевог односа према употреби
библијских мотива. У другом делу рада анализира се Маликов допринос тумачењу Јегерштетеровог лика и дела. Радом се показује да се иконични и хагиографски карактер Скривеног живота темељи на перформативној актуализацији мотива о страдању Исуса Христа, у сарадњи са којим учествују други значајни мотиви, попут едемског и мотива љубави. Истраживањем се такође показује
да се библијски мотиви у стваралаштву Теренса Малика, укључујући Скривени живот, не могу одвојити од редитељевих филозофских погледа, него да заједно са њима учествују у креирању јединственог уметничког метода којим Малик исписује нове странице у историји библијске и хајдегеровске кинематографије.