АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО

Циљ истраживања је утврђивање утицаја (личног) архива сећања на идентитет јунака филмова „Мементо” („Memento”) и „Почетак” („Inception”). Наведени популарни холивудски филмови редитеља Кристофера Нолана (Christopher Nolan) нуде различите примере парадигме семиотизације архивираног сећања. Код главног јунака филма „Мементо” доминира инсистирање на мнемотехникама које конструишу лични архив потиснуте трауме а која се везује за освету, док код јунака у филму „Почетак” осећање кривице је чувар и генератор сећања. Овај рад ће показати да, у контексту „филмова мозгалица” по Томасу Елсесеру (Thomas Elsaesser), дисфункционална и ирационална семиотизација архивираног сећања као и одустајање од опроштаја ремети психолошку и индивидуалну стабилност ових ликова и утиче на идентитет.

КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА

Рад испитује дијалектику девијације, не само у смислу њене позитивне улоге у моралним конфликтима који карактеришу сваки друштвени развој, већ и као неконформистичку појаву која пре или касније постаје комодификована. На примеру филма „Голи у седлу” размотрени су индивидуалистички и социјални аспекти контракултуре, са фокусом на репресивно и десублиматорно практиковање слободе, правде и једнакости. Рад поставља питање да ли је контракултура, упркос првобитном слављењу отпадништва и социјалних експеримената, на крају завршила у кохабитацији са системом, тако што је постала маска саме друштвене доминације. Посматрајући идеолошке контрадикције „Голих у седлу”, испитана је естетска и асоцијална природа контракултурног идентитета, која је уместо у алтернативним и солидаристичким колективима кулминирала у патолошкој аутентичности и атомистичком друштву. У другом делу размотрена је и могућност напуштања капиталистичког друштва, која је у филму насилно спречена, док је у стварности контракултура интегрисана у систем, а њени радикални елементи одбачени или релативизовани. Као закључак се намеће занемаривање класног конфликта од стране постмодернистичке, културалне левице, која се неретко концентрисала на проширење мањинских права на уштрб неолибералног обезвређивања социјалних права. Филм најављује другачију врсту идеолошке хегемоније, где се унутар подређене класе, различите фракције сукобљавају, остављајући сам центар моћи недирнутим. Тиме девијација добија специфичну капиталистичку функцију.

БЕТ КЕВАРОТ – КУЋА МРТВИХ

Јевреји су верска и национална мањина која вековима живи на тлу Србије, дајући свој печат и допринос њеном богатом и разноврсном културном наслеђу. Иако сасвим уклопљени у ширу средину, Јевреји имају изразите етнолошке специфичности. Циљ овог рада је да прикаже и објасни жалобне обичаје код Јевреја и њихов традиционални однос према смрти као једном од најважнијих сегмената људског постојања. Уз извесна одступања и трансформације, које су неминовне, описани жалобни обичаји су и данас актуелни, као што су и наведени термини на хебрејском језику у употреби.

ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА БЕОГРАДА

Истраживање о идентитету Београда организовано је током пролећа 2006. године и у њему су учествовали становници Београда, туристи из Србије и иностранства и представници организација и институција из домена културе, образовања, представници градске и републичке власти, запослени у медијима, маркетиншким агенцијама и уметници. Питања су била везана за колективно сећање, просторни идентитет града, однос садашњости, прошлости и будућности града, досадашњу промоцију и њене могућности у будућности и социодемографске карактеристике испитаника. Резултати истраживања указују на то да су слике Београда недовољно развијене и да је идентитет Београда био до сада углавном површно представљан, а да постоје различите карактеристике на којима је потребно градити идентитет Београда.

КУЛТУРА И НАСИЉЕ: САМООПИСИВАЊЕ СЕМИОСФЕРНОГ ЈЕЗГРА И ДРУШТВЕНО НАСИЉЕ

Предмет рада су аспекти друштвеног насиља као културолошког знака у литерарном хронотопу. Феномени су размотрени у семиотичком кључу, с позиције теорије о семиосфери с доминантом на нееластичним семиосферним језгрима културе. Акценат је на истраживању насиља које култура производи као самобезбедносни механизам, дакле као рецидив сопствене самозаштите. Анализа је осликана примерима из свевременске Андрићеве прозе пограничног типа. На фону страдања Босне у хијату трију царевина, јасно су издиференциране битне разлике према природи социјалног насиља које проистичу из разлика у самоописивању култура Истока и Запада. Битно измењени стандарди Европе у корист хуманизације правне норме и ратне етике у 19. веку – допринели су томе да се заостала пракса окрутног насиља тимарског турског система у Европи новога доба доживљава као варварство и нецивилизованост и да тежи томе да брутално насиље елиминише из легитимних стандарда самоописивања европске културе.

БРЕНДИРАЊЕ ДРЖАВА И НАЦИЈА

Све већи број земаља схвата важност и неопходност брендирања своје државе, бригу о сопственом имиџу и репутацији. Увидевши да се добра репутација и позитиван имиџ одражава не само на туристичку посету, већ и на инвестиције, производе, добијање разних спортских и културних манифестација и др., државе у последње време све више посвећују пажњу овој проблематици. Оснивају се посебне агенције и институти који користе најсавременије маркетиншке методе, користећи интегрисане маркетиншке канале за сопствену промоцију. Владе које желе ребрендирати своју државу, поправити имиџ и изградити нов позитиван идентитет морају имати јасну визију шта желе, где се тренутно налази њихова држава, где желе да буду и пробају да интегришу све радње, политике и комуникацију ка остатку света. Србија је, са великим закашњењем, схватила колики је и какав стварни утицај лобирања и ангажовања лобистичких кућа у припремању и доношењу важних одлука на међународној политичкој сцени, уз велике економске и политичке штете које је делом претрпела у последње две и по деценије.

УПРАВЉАЊЕ ОДНОСИМА СА КУПЦИМА КАО МОГУЋНОСТ УНАПРЕЂЕЊА САВРЕМЕНОГ КОНЦЕПТА МАРКЕТИНГА

Досадашња пракса у маркетингу је произвела многобројне критике овог концепта, због чега се данас, у академским и стручним расправама истиче неопходност њиховог превазилажења. Истовремено, савремени концепт маркетинга посматра изградњу добрих односа са учесницима на тржишту, али и са широм друштвеном јавношћу, као основни циљ. Циљ овог рада је да покаже да креирање добрих односа са кључним учесницима на тржишту представља једну од могућности унапређења укупног пословања у глобалном окружењу. Полазиште у представљању ове проблематике је сагледавање критика маркетинга из шире перспективе и истицање потенцијала њиховог решавања у правцу изградње добрих односа са учесницима на тржишту. У том процесу, важно је нагласити потенцијал маркетинга односа, као концепта који промовишемо у оквиру савременог маркетинга. Концепт маркетинга односа биће разматран кроз модел 4О. Постизање ових комплексних, али легитимних захтева поставља тежак задатак учесницима на данашњем тржишту, али, како трендови показују, само развијањем добрих односа могуће је остварити дугорочно одрживу позицију.

ЗАШТО ПОСЕЋЕНОСТ НОЋИ МУЗЕЈА НЕ ПРЕДВИЂА ПОСЕЋЕНОСТ МУЗЕЈА ТОКОМ ГОДИНЕ: ОДНОС СТАВОВА И ПОНАШАЊА

Велика посећеност музеја током „Ноћи музеја” насупрот малом интересовању за програме ових установа осталим данима, послужила је као повод за испитивање могућности и препрека да фестивалска публика постане редовна музејска публика и поред специфичности фестивала у поређењу са редовним функционисањем музеја. Заступљеност оних који музеје посећују само током те једне ноћи у години као и оних који их посећују и осталим данима пружила је прилику за компаративно испитивање њихових ставова о посећивању музеја, субјективних норми, опажених препрека и намера да чешће посећују музеје у будућности (N=1480). Резултати показују да се музеји претежно опажају као друштвено корисни едукативни центри, чије се главне слабости огледају у имиџу статичних и досадних установа. Ипак, у фестивалској ноћи, значајан проценат посетилаца музеја исказује намеру да музеје посећује чешће у будућности. Зашто се те намере не реализују и какве су могућности да се то промени дискутовано је у оквиру теорије планираног понашања и с обзиром на ранија истраживања о културној потрошњи. 

СТЕФАН НЕМАЊА И БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ У СРБА

У периоду стварања прве српске краљевине, улога Стефана Немање као великог жупана, огледала се у балансирању између две велике силе, односно Истока и Запада где је Србија покушавала да развије и задржи национални идентитет. Сачувана хагиографска дела, иако схематизована и писана у сврху величања Немање и његових потомака, ипак изражавају један историјски и културолошки контекст ране Србије, нарочито од тренутка када постаје краљевина. У најранијим сачуваним делима везаним за живот и култ Стефана Немање, најјасније се може сагледати улога очувања српског идентитета и традиције. Основна обележја српске културе, између осталог, била су везана за језик и слику.