АКТИВНОСТИ БИБЛИОТЕКЕ У КУЧЕВУ – КЊИЖЕВНОСТ НА ПРВОМ МЕСТУ

/in /by

У раду је дат преглед најзначајнијих активности Народне библиотеке „Стеван Раичковић“ из Кучева. Представљени су Библиосалон, часопис Максим, програм за предшколце Књишко мољче, награда „Стеван Раичковић“ и награда „Златни стих“. Показано је како кроз поменуте активности библиотека остварује своје циљеве: неговање читалаца и публике на локалном нивоу,
давање подршке завичајном стваралаштву, затим активно учествовање у књижевном животу и креирање књижевног живота на националном нивоу, те постављање на књижевну мапу Србије и региона. Описани су начини на које се користе предности бесплатног дигиталног маркетинга, при чему се увек води рачуна о квалитету садржаја који се представља. Истакнути су принципи на којима почива свака од представљених активности, при чему је најважнији принцип – стављање књижевности и највиших естетских вредности на прво место.

ЗНАЧАЈ И СПЕЦИФИЧНОСТИ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У ОБЛАСТИ СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА

/in /by

Намера аутора овог текста јесте да представи актуелни контекст образовања новинара у Србији, потребне моделе наставе и укупни значај њихове академске едукације на високообразовним установама. Аутори су фокусирани примарно на поље спортског новинарства, с обзиром на популарност овог поља (спорта) и ове области новинарства (спортско), али и покушаје његове маргинализације. С циљем да укажемо на специфичност тренутка у којем читава новинарска професија данас егзистира и њене изазове и одговорност с једне стране, односно везе спорта и новинарства (медија) и академску едукацију у домену спортског новинарства у Србији с друге, реализовано је и конкретно истраживање управо међу студентима спортског новинарства, међу
којима је и велики број оних који су већ ангажовани у новинарским редакцијама. Посебан сегмент истраживања посвећен је значају адекватне едукације спортских новинара на високобразовним установама и детаљно је приказан кроз добијене резултате. Они би требало да прикажу постојећи пресек стања у овом контексту, као и пратеће парадоксе и могуће развојне перспективе, као
и важност унапређења тог односа по свет новинарства и медија у целини, али читаво друштво у којем они имају и те како важну улогу.

ОЧИМА КАМЕРЕ: НУВЕЛОВ ИНСТИТУТ АРА ПСКОГ СВЕТА У ПАРИЗУ

/in /by

У овом истраживању бавили смо се концептуалним приступом традицији језиком архитектуре на примеру Института арапског света у Паризу Жана Нувела. Кретањем између теорије погледа, студија културе, родних студија, студија културног наслеђа, архитектуре и филма, у нашем истраживању износе се тврдње да Жан Нувел архитектуру Института арапског света заснива на концепту превођења кључних елемената традиционалне арапске архитектуре (машрабија, минарета, унутрашњег дворишта, пролаза) на језик модерне архитектуре инспирисане филмском уметношћу. Превођење је представљено као метафорични и метонимијски процес којим се указује да је механизам уобичајеног знања о арапској цивилизацији кинематографске природе, односно да је знање о арапској цивилизацији у контексту дискурса о оријентализму (колонијализму), посредовано репрезентацијама, то јест, конструисано „очима“ Запада. Кроз концепт превођења, Нувел уједно успоставља сличности и разлике између идеологија капатилистичког Запада и традиционалног Истока, охрабрујући нову постхладноратовску перспективу која привилегује сарадњу и комуникацију између Француске, Европе и арапског света.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: НОВИ ХОРИЗОНТИ

/in , /by

Дигиталне технологије заузимају све већи простор у окружењу у коме човек функционише, док посебну пажњу и интересовање изазива постојање и примена вештачке интелигенције у свим сферама егзистирања и пословања. У раду ћемо се бавити утицајем вештачке интелигенције. Анализирајући постојећу литературу и релевантне студије случаја, рад истиче како вештачка
интелигенција може променити начин на који млади људи уче, пружајући персонализоване садржаје и аутоматизујући рутинске задатке. У истраживању је упозорено на потенцијалне ризике, као што су дигитална подела и етичка питања везана за пристрасност алгоритма. Закључује да је неопходно пажљиво размотрити како интегрисати вештачку интелигенцију да би се максимизирале њене предности, а минимизирали недостаци. Преиспитивана је подложност друштва технолошком напретку, као и у којој мери технолошка револуција трансформише епистемолошке принципе, а све са циљем анализе улоге вештачке интелигенције али и утицаја вештачке интелигенције на децу и младе. Као најбројнији корисници савремених технологија у старосној доби када је
стицање знања и учење од највеће важности за развој индивидуе, очекује се да ће све већа примена ВИ трансформисати моделе понашања, учења и уопште развоја будућих генерација.

БИБЛИЈСКИ МОТИВИ У ФИЛМУ ТЕРЕНСА МАЛИКА СКРИВЕНИ ЖИВОТ (2019)

/in , /by

Радом се истражују начини на који се амерички редитељ Теренс Малик користи библијским мотивима у свом филму Скривени живот (2019). У циљу припреме терена за обављање овог задатака, у првом делу рада се приказују подаци о животу и делу Франца Јегерштетера (1907−1943) који чине историјску основу филма и скицира се историја редитељевог односа према употреби
библијских мотива. У другом делу рада анализира се Маликов допринос тумачењу Јегерштетеровог лика и дела. Радом се показује да се иконични и хагиографски карактер Скривеног живота темељи на перформативној актуализацији мотива о страдању Исуса Христа, у сарадњи са којим учествују други значајни мотиви, попут едемског и мотива љубави. Истраживањем се такође показује
да се библијски мотиви у стваралаштву Теренса Малика, укључујући Скривени живот, не могу одвојити од редитељевих филозофских погледа, него да заједно са њима учествују у креирању јединственог уметничког метода којим Малик исписује нове странице у историји библијске и хајдегеровске кинематографије.

УМЕТНОСТ КАО ПРОСТОР ЗА КРИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

/in , /by

Основна теза овог рада је да је уметност оквир за реонтологизацију фиксираних и тотализујућих поларитета, као што су људско биће/природа, људски/нељудски фактор, биолошко/технолошко, идентитет/флуидност итд. У намери да подржимо ову тезу истражићемо рад словеначке уметнице Маје Смрекар, посредством расправе ставова француских филозофа Жила Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија (Felix Guattari). Анализирали смо како рад „Хибридна породица“(Hybrid Family) Маје Смрекар провоцира мишљење у оквиру идентитета, као и то, како се појам постајање (Делез и Гатари), манифестује у трансгресивним и ексцесним радовима Маје Смрекар. Филозофски концепти постајање-женом и постајање-животињом француских филозоф
Делеза и Гатарија сагледани су као адекватан теоријски апарат за подршку тезе. Један од циљева био је да укажемо на значај трансдисциплинарног сагледавања проблема и постављања питања, која је тешко поставити у оквиру дисциплинарних истраживања. Истраживачке методе примењиване у овом раду су компаративна анализа текстова, синтеза, опсервација, генерализација и аналогија.

МЕЂУРЕСОРНА И ИНТЕРСЕКТОРСКА САРАДЊА ЗА РАЗВОЈ УМЕТНОСТИ И УРБАНИ РАЗВОЈ

/in , /by

Унапређење уметности један је од стратешких приоритета развоја културе 2021–2025, како у оквиру институција тако и у оквиру независне сцене. У складу са савременим схватањима улоге уметности у друштву – њене отворености према друштву и потребе да буде део друштвених процеса – унапређење уметности имплицира неопходност њеног укључивања у решења која обликују животно окружење.

Архитектура се може схватити као уметност пројектовања (јавних и приватних) простора, а архитектонска решења умногоме обликују естетику животног окружења у урбаним срединама. Као таква, архитектура јесте и област сусретања два ресора: културе и грађевинарства, односно поље међуресорне сарадње. Осим тога, будући да архитекте своје инжењерске пројекте, који могу укључивати и постављање уметничких дела у јавне и приватне просторе, углавном реализују кроз архитектонске бирое (приватна предузећа), док су ликовни уметници афилисани у удружењима (организације цивилног друштва), промишљања повезивања архитектуре и ликовних уметности укључују и остваривање интерсекторске сарадње (нпр. приватног и цивилног), али уз подршку јавног сектора – који има кључну улогу у формулисању стратешких опредељења у даљем развоју државе и друштва.

У овом раду биће саопштени резултати пилот пројекта који је обухватио:

  1. Анализу релевантних правних аката у вези са потенцијалима за повезивање приватних привредних субјеката (архитектонских бироа) и ликовних уметника, а који су у функцији развоја уметности и културе;
  2. Анализу података прикупљених преко полуструктурисаних интервјуа на пригодном узорку представника/ца архитектонских бироа који су указали на значај, могућности и препреке за развој сарадње архitekата и ликовних уметника/ца.

Резултати нашег пилот истраживања указују на то да постоји основа за стратешко повезивање ресора и сектора кроз стратешке документе. Искуства из праксе која су пренели/е представници/це архитектонских бироа, указују на смернице за наредна истраживања која би допринела систематизацији актуелних проблема и потенцијалних решења у правцу даљег развоја међуресорне и интерсекторске сарадње у домену привреде и културе.

МЕНАЏМЕНТ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ – ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ

/in , /by

У тексту се анализира осам трибина посвећених позоришној уметности које су одржане у Заводу за проучавање културног развоја током 2023. године. У складу са темама tribina, у тексту се анализирају аспекти рада позоришта везани за руковођење и менаџмент, статус запослених, начине финансирања, позоришне фестивале, структуру и број позоришта у Србији, као и за развој позоришне публике, улогу позоришта у развоју креативног сектора и музику у Србији као форму позоришне уметности.

Позоришта у Србији се суочавају са изазовима прилагођавања 21. веку уз очување уметничких вредности. Ови изазови укључују ограничено финансирање, недостатак јасних критеријума за оснивање и рад и потешкоће у привлачењу млађе публике. Позоришни систем у Србији, између осталог, карактерише недостатак дугорочног планирања, нејасна подела одговорности и већа централизација.

Уколико позоришта у Србији желе да се развијају у складу са савременим тенденцијама из ове области, мораће да усвоје и имплементирају неку врсту савременог модела менаџмента, који се заснива на тимском раду, стратешком планирању, јасној дефиницији одговорности и ефикасној финансијској политици.

Решавањем идентификованих изазова, доношењем националног закона о позоришту и прихватањем иновативних стратегија за ангажовање публике, позориште у Србији може да настави да буде витални део културног идентитета и креативног сектора земље.

ФИНАНСИРАЊЕ КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ОБЛАСТИ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА НА ПРИМЕРУ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

/in /by

Аматеризам у уметности и култури је од вишеструког значаја за остваривање укупног културног развоја зато што грађанима у урбаним и у руралним срединама омогућава да активно учествују у креирању и рецепцији разноврсних културних садржаја. Додатно је значајна отвореност аматерских друштава за све генерације (од деце до сениора), као и за неговање културе националних мањина. Значај аматеризма је препознат у Закону о култури, кључном правном акту за имплементацију културне политике у Републици Србији. Тиме је пружена основа за примену другог важног инструмента спровођења културне политике – финансијског. Предмет рада је финансијска подршка стваралаштву аматера у Републици Србији из јавних фондова у периоду 2019–2021. годинe. С обзиром на то да се аматери баве различитим видовима уметности и културних израза, за предмет истраживања су узета културно-уметничка друштва. Она су и најбројнија удружења аматера, а у свом раду се пажња усмерава превасходно према онима који су оријентисани ка фолклору.

ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРЕДЊЕ ГОДИНЕ – ЛИЧНИ И КОЛЕКТИВНИ АСПЕКТИ

/in /by

У раду се анализирају изазови и промене које настају уласком у средњеживотно доба. Ова развојна фаза често се препознаје као кризна и захтева
да се упустимо у процес интроспекције и конфронтације са извесним ограничењима која, ако се прихвате, могу водити ка целовитијем и смисленијем животу. Средње доба посматрамо кроз процес индивидуације као сржне тачке Јунгове
психологије. Бавимо се личним, али и колективним, односно културолошким аспектима транзиције средњег доба. Разматрамо три фазе кроз које се овај процес може описати и разумети: фазу сепарације, лиминалности и реинтеграције. Кроз рад пратимо и архетипски, односно универзални, транскултурални аспект ових примена и то посредством анализе два мита о Хермесу и Аполону
и о Персефони и Деметри. Симболика и наратив ових митова могу се схватити као метафoрички опис транзиције средњег доба. Разматрамо их као лиминалне, креативне и трансформационе процесе који нас воде ка повезивању са дубљим, трасперсоналним, односно колективним слојевима психе. Разрешење кризе средњег доба може водити потпунијем психолошком, као и духовном развоју.