КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ

/in /by

Предмет овог рада је квантно- холографски оквир за холистичку психосоматику (укључујући интегративну медицину и трансперсоналну психологију). Такав оквир могао би имати значајне импликације за боље разумевање квантно-холографских механизама повратне контроле у морфогенези, и биорезонантне примене исцељујућих граничних услова у психосоматици базираној на акупунктури и на свести. Он баца ново светло и на дуго отворене проблеме холистичке улоге и ограничења (локалног балансирања) акупунктурног система и (психотерапијске и спиритуалне интеграције локалних садржаја индивидуалне, односно потпуног развезивања од свих трансперсоналних садржаја колективне) свести. И указује на квантно-холографску природу дубинских психотерапијских слојева маске појединца, сазданих од његових енергетско-информационих блокада (везаности) на различитим нивоима свести. Све то је на линији оживљеног научног интересовања за истраживање свести последњих деценија (уз наговештаје велике синтезе два модуса спознаје, рационално-научног и креативно-религијског, у оквирима проширене квантно-холографске парадигме) – са суштинском улогом сваког појединца због утицаја и бриге за растерећење колективног менталног окружења.

СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ

/in /by

У психолошком смислу маскирање, ситуација у којој један садржај бива заклоњен неким другим са којим стоји у изворном односу сродности, може да има развојно-креативни потенцијал. Носити маску у било ком смислу не значи нужно одрећи се аутентичности, јер управо кроз њу можемо открити пут у отворену зону између знака и означеног, динамични простор за изградњу идентитета – буди оно што ниси, да би постао оно што јеси. Идеје Јунга, Ленга, Бома, Вошбурна, Виготског и других аутора су анализиране са позиције односа између знака (маске) и означеног (лика). Појам отуђења је посматран као онтолошки расцеп између маске и лика, неаутентичне и аутентичне личности. Проширење научне парадигме које је изазвала квантна физика може се очитати у пољу трансперсоналне психологије и психологије свести у којима је човек схваћен као мултидимензионално, мултивременско биће, те је тако покретање сваке тачке личне свести истовремено покретање мрежне свести. Однос маска – лик постаје однос између квантних редова.

АРХЕТИП МАСКЕ

/in /by

Маскирање није само антрополошки феномен јер идентичне мимикричне појаве у природи упућују на универзални животни принцип који се само на посебан начин потврдио и у човековој социјалној, културној и духовној реалности. Добијајући не само свој значај, већ и одговарајуће значење у тој реалности, маска је архетипски израз људске тежње ка остварењу већег степена извесности у познатом свету и померања његових постојећих граница. Маскирање је постало начин преиспитивања могућности да се буде други и другачији у процесу идентитетског самопотврђивања у којем је човек испољавао и своју сенку. Реалност виртуелног света доказује да скривање иза броја или лозинке пружа потребну сигурност од агресије али и oмогућује тако маскираном нападачу да испољи своју тамну природу и другима наноси штету и чини зло.