Листа чланака: (Не)Култура

У раду ћемо покушати да осветлимо једно од питања која се тичу етике музеја, а то је питање права музеја на поседовање артефаката који чине део културне баштине других земаља. Ово питање постало је све присутније у јавности у последњих десетак година, с тенденцијом добијања још већег значаја. Постоји неколико битних саставних делова овог проблема. Једно од њих се односи на чињеницу да су многи музеји до предмета који чине њихове значајне колекције дошли без претераног инсистирања на утврђивању власништва над артефактима које су куповали и добијали од својих донатора, али су исто тако до многих дошли и легалним путем. Неки истраживачи такође отварају питање аутентичности оних који потражују артефакте. Тако, на пример, питају се они, с обзиром да етрурска цивилизација више не постоји, коме би предмете који чине етрурску културну баштину требало вратити? Италији?

У овом раду ауторке покушавају да истраже савремени однос уметника према отпацима индустријске производње и његову спрегу са друштвом. Такође, у раду се испитује физичко, као и ментално, загађење човека савременог друштва, и улога уметника као сведока и визионара. Одбачени предмети, искоришћени и напуштени, попут уморних стараца, постали су нови предмети обожавања и опсесије једног круга уметника. Поставља се питање како је дошло до тога да ђубре и отпад, односно бројни одбачени и истрошени производи индустријске производње и масовне културе постану легитимно поштовани.

Под културом једног народа, Слободан Јовановић подразумева све гране духовног живота, науку, веру, морал, књижевност, уметност, политику, право, војску, привреду, обичаје и забаве. У раду се приказује тип полуинтелектуалца, онако како је описан у Јовановићевим радовима. Указује се на сродност са појмовима из теорије скоројевића Богдана Поповића. Еволуција типа полуинтелектуалца довршава се његовим заузимањем места интелектуалца. У раду се разматра да ли појам полуинтелектуалца, како је одређен код Слободана Јовановића, може да се примени и на данашње време.