Листа чланака: Српска филозофска култура

Циљ овог рада је да упозна читаоца са заступљеношћу и развојем биоетике у Србији. Најпре се у уводу анализира сам појам ‘биоетика’ и читалац се укратко упознаје са путем њеног дисциплинарног утемељења. Како би се пружила што целовитија слика актуелног стања биоетике у Србији, њена рецепција се посматра са два главна становишта: становишта биоетичке едукације и становишта правне регулације и институционализације биоетике. Притом се скреће пажња на одређене пропусте у приступу биоетичкој проблематици и, са посебним освртом на питање клонирања и еутаназије, указује се на моменте који би требали допринети њеној потпуној научној и институционалној афирмацији.

У овом раду указаћемо на неке од станица развоја логике у Србији, од оснивања Лицеја 1836. па све до краја XIX века. Циљ нам је да потцртамо улогу коју је Љубомир Недић, филозоф и књижевни критичар, одиграо у овом погледу. Иако се српска логика овог периода не може похвалити оригиналношћу, Недић је одиграо значајну улогу у излагању савремених резултата енглеске симболичке логике, који ће крајем века, првенствено кроз Фрегеове радове, довести до стварања модерне логике.

Након распада СФРЈ и у светлу нових друштвених околности, религијске заједнице имају нов друштвени статус и нову друштвену улогу; оне су изашле из приватне и нашле своје место у јавној сфери. У контексту десекуларизације друштвеног живота, религијска толеранција има већи значај, како за саме религијске заједнице, тако и за друге друштвене актере и друштво у целини. Имајући то у виду, циљ овог рада је да анализира теоријска становишта и одређења појма религијске толеранције у радовима домаћих аутора – како филозофа и представника друштвених наука, тако и теолога. Осим анализе утицаја друштвеног контекста, анализираће се теза о релацији између монотеизма и нетолеранције, а у разматрање ће се узети и доктринарни аспект, односно садржај светих списа. Посветиће се пажња и томе ко су могући субјекти религијске толеранције, указати на проблем патернализма у говору о религији и религијском, те истаћи важност међусобног уважавања и поштовања између актера у дијалошкој комуникацији. У вези са присутним ставовима о немогућности толеранције између различитих конфесија, односно религија, будући да на различит начин гледају на пут човековог спасења, подвући ће се разлика између вредновања сазнања и вредновања актера – појединаца, заједница и друштвених група.