КУЛТУРНА БАШТИНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

/in /by

Манастири
и цркве на простору
Косова
и Метохије
спадају
у најугроженије
културне
баштине
у Европи.
Проблем
очувања
српских
средњовековних
манастира
и цркви посебно
је отежан
у времену
кризе
и нерешених
геополитичких
питања
и статуса
јужне српске
покрајине.
У овом раду анализирано
је стање
и перспективе
културне
баштине
на простору
Косова
и Метохије.
Основно
истраживачко
питање
на које ће ауторка
покушати
одговори
гласи:
да ли нарушавањем
културне
баштине
на Косову
и Метохији
долази
до поткопавања
идентитета
српског
народа?
Очување
културне
баштине
у директној
је вези
са очувањем
српског
идентитета
на простору
Косова
и Метохије.
Валоризација
културне
баштине
на територији
Косова
и Метохије
у функцији
очувања
српског
идентитета
представља
начин да се створи
повољнија
клима
за суживот
различитих
етничних
група
и њихово
помирење
након деценија
сукоба.
У
покушају
да одговори
на истраживачко
питање,
ауторка
користи
историјски
метод, анализу
садржаја
и анализу
дискурса.

КУЛТУРНА ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ВРЕМЕНУ КРИЗЕ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

/in /by

У раду се обрађују
појам и значења
кризе
са посебним
освртом
на друштвену
и државну
кризу.
Обрађене
су и манифестације
културе
у времену
кризе.
Циљ рада је да укаже
на остваривање
културних
права
националних
мањина
у времену
кризе
културе
у Србији.
У раду су анализирана
културна
права
у
корпусу
људских
права,
као и међународни
стандарди
и пракса
када су у питању
културна
права
националних
мањина.
Анализирана
је заштита
културних
права
националних
мањина
у међународним
декларацијама
и конвенцијама.
Посебно
су обрађена
културна
права
националних
мањина
кодификована
у
Уставу
Србије,
Закон о заштити
права
и слобода
националних
мањина
и Закон
о култури.
Истакнуте
су и надлежности
националних
савета
националних
мањина
у области
културе.
Обрађене
су и криза
културе
и културна
криза
у
Србији
са последицама
по културна
права
националних
мањина.
Приказани
су
резултати
истраживања
остваривања
културних
права
националних
мањина
у Србији
– случај
мађарске
и хрватске
националне
мањине.

СПОРЕДНЕ ВЕСТИ И АФЕКТИВНА МИТОЛОГИЈА У ВРЕМЕНУ КРИЗЕ

/in /by

У раду су анализирани
концепти
споредних
вести и афективне
митологије
и њихова
„комуникацијска
моћ” у периодима
криза
у друштву.
У том смислу,
циљ овог рада је двојак:
с једне
стране
настоји
да укаже
на значај
ових концепата
као облика
културног
дискурса
и шире гледано
да анализира
друштвену
функцију
вести, а са друге,
да пружи
допринос
академској
дебати
о моћи савременог
медијског
дискурса.
У раду се најпре
анализира
концепт
споредних,
тј. других
вести, а затим концепт
афективних
митологија,
док су у фокусу
анализе
трећег
дела рада значај
и повезаност
ова два концепта
у периодима
криза
у друштву.

СВЕТ РАДА У ДОБА КРИЗЕ

/in /by

У овој студији
анализиране
су промене
eкстринзичних и интринзичних
радних
вредности
у Европи.
На радне
вредности
гледамо
као на значај
који
појединци
придају
различитим
аспектима
свог запослења.
У оквиру
истраживања
„субјективних”
аспеката
промена
на тржишту
рада, циљ нам је да испитамо
да ли су након избијања
финансијске
кризе
настале
промене
у радним
вредностима
друштвених
актера
који чине радно
способно
становништво.
Рад је
структуриран
у неколико
кључних
целина.
У првом делу дат је приказ
теоријско-
методолошког
оквира,
затим је представљена
лонгитудинална
и кроссекциона
анализа
радних
вредности
запослених
у Европи,
посматраних
у контексту
светске
економске
кризе.
Закључујемо
дискусијом
о налазима
и њиховим
импликацијама
за будућа
кроснационална
истраживања.
Намера
нам је била
да емпиријски
истражимо
промену
радних
вредности,
чиме смо се ослонили
на
податке
Међународног
програма
друштвеног
истраживања
(International
Social
Survey
Programme,
скр. ISSP). Радне
вредности
представљају
резултат
сложених
и специфичних
економских,
социјалних
и културних
услова.
Резултати
истраживања
показали
су да интринзичне
радне
вредности
у периоду
од 2005.
до 2015. године
добијају
на значају
у односу
на екстринзичне
вредности.
У већини
европских
земаља
значај
високих
прихода
опада,
док одређене
екстринзичне
вредности
(сигурност
посла) показују
релативну
стабилност
током времена.
У истом периоду,
значај
посла који је користан
за друштво
у већини
посматраних
земаља
бележи
раст или остаје
на приближно
истом нивоу. Подаци
указују
и на општи пораст значаја
посла који је интересантан.

ЈЕДНА КАО НИЈЕДНА

/in /by

Криза савремених европских друштава која траје од почетка 21. века и има све одлике једне органске, вишеструке кризе, има сличности са претходним кризама тих размера, али и сопствене специфичности. Циљ нам је био да у овом есеју прикажемо сложеност која настаје услед више паралелних криза и представи теоријски концепт полиркизе, који се показује корисном за  aнализу утицаја сингуларних криза на друштва, без обзира на различите економске системе, политичку организацију или географски регион. У другом делу рада бавићемо се кризом вредности и еманципаторског покрета савремених друштава као аспектима кризе, који су у послератном периоду добијали на значају и политички јачали, да би током друге деценије 21. века њихова привлачност, услед дејства поликризе, почела видно да опада.

Увод

/in /by