ИНВЕРЗНИ НАЦИОНАЛИЗАМ ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

У уводном делу чланка објашњава се појам инверзног национализма, затим се у првом делу рада наводе неки карактеристични примери инверзног национализма према Републици Српској, а у другом делу рада објашњава се контекст и функција инверзног национализма према Републици Српској. Сви они чиниоци који и иначе производе инверзни национализам у Србији делују и у случају стигматизације Републике Српске у делу нашег јавног мњења. Компрадорска интелектуална и медијска елита, нормализујући (нео)колонијално потчињавање Србије у свим животним доменима, као првобитни грех који оправдава
патернализам (нео)колонијалних центара над Србијом узима наводно ендемски и (само)деструктивни „српски национализам”, а посебно „српске злочине” почињене у рату деведесетих. Република Српска је згодна тема у оквиру таквог аутоколонијалног наратива, будући да она обједињује митски „првобитни грех” („геноцид у Сребреници”) са главним актуелним идеолошким непријатељем — „српским национализмом” — како се карактерише изразита национална самосвест већине грађана Републике Српске.

БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ КУЛТУРНЕ САРАДЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

Сарадња између Републике Србије и Републике Српске је особен пример међународне културне сарадње, с обзиром на то да се ради о политичким субјектима различитог ранга (држава и ентитет у оквиру Босне и Херцеговине). Посебност и привилегованост културних односа ова два субјекта мотивисана је пре свега културно-идентитетским разлозима, који имају значајне безбедносне импликације, како на безбедност ова два субјекта и њених грађана, тако и на регионалну и међународну безбедност. У раду се културна сарадња Републике Србије и Републике Српске истражује пре свега из перспективе њене повезаности са концептима хибридног ратовања и стратешке културе.

МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

/in /by

У раду се разматрају настанак, идеја и простори на којима почива манифестација „Дани Милоша Црњанског”, чији су организатори Удружење „Суматра”, Банатски културни центар из Новог Милошева, Матица српска, Културни центар Војводине „Милош Црњански”, Српско народно позориште, уз подршку Задужбине Милоша Црњанског из Београда и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Градске управе за културу Новог Сада. Програм манифестације чине различити садржаји – округли сто посвећен животу и делу Милоша Црњанског, књижевна награда „Бескрајни плави круг” која се додељује за најбољи роман написан на српском језику, изложбе, „Песничко уздарје младих песника”, књижевне вечери, извођење ораторијума/драмског текста посвећеног Милошу Црњанском и многи други. Реализација манифестације почела je 2019. године у Новом Саду и Новом Милошеву, да би од 2022. године, у сарадњи са Културним центром Војводине „Милош Црњански”, била започета и реализација истоименог пројекта са идејом да се манифестација прошири на културне центре широм Републике Србије, а од 2025. године, под називом „Дани Милоша Црњанског у Републици Српској” и на културне центре широм Републике Српске. Посебна пажња посвећена је „Данима Милоша Црњанског у Републици Српској” и идеји да се о делу Милоша Црњанског говори на српским културним и духовним просторима, чији је медијум један од најзначајнијих српских писаца.

САРАДЊА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА СА ПОЗОРИШНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

Стеријино позорје комплексна је позоришна институција са разноврсним делатностима, од фестивалске, преко издавачке, документационо-истраживачке до међународне сарадње. Од оснивања остваривало је врло динамичну комуникацију са свим театарским кућама на простору бивше Југославије, високим позоришним школама, многобројним театролозима, критичарима,
драмским писцима, као и сродним институцијама културе. Нарочита пажња у претходних двадесетак година усмерена је ка креативној и продуктивној сарадњи са позориштима у Републици Српској.

ОСВРТ НА КАТАЛОГ КУЛТУРА СРБА У САРАЈЕВУ 1468–1941 И ИСТОИМЕНУ ИЗЛОЖБУ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

/in /by

Након више од две године опсежних истраживања, изложба „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941” аутора Јелице Рељић, др Миљане Матић, др Владимира Радовановића и Александра Марковића и истоимени студијски каталог приређивача Јелице Рељић и др Мирослава Перишића у издању Државног архива Србије и Архива Босне и Херцеговине, угледали су светлост дана. У тексту
је дата детаљна анализа изложбене поставке која је 20. фебруара 2025. године отворена у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву. У ишчекивању отварања изложбе у Београду, дат је и осврт на каталог, његову форму и садржину и значај самог пројекта. У уводном делу, говори се о стратешкој визији Државног архива Србије на сређивању и заштити архивске грађе српског порекла ван граница Србије. Кроз анализирање честог става о архивима као „затвореним” установама, намеће се закључак да задатак архива није само да заштити архивску грађу, већ да је учини и доступном јавности, из чега
произилази мишљење да је публиковање архивске грађе највиши вид заштите. Пажљиво анализирајући „Реч приређивача” каталога „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941”, долази се до одговора на питање одакле идеја да се крене у рад на овом, тематски и обимом изазовном пројекту, али и до сазнања са каквим су се препрекама и новим сазнањима приређивачи и аутори текстова суочили током процеса рада и како су се, првобитно планирана архивска истраживања, проширила на истраживање целокупне историје и културе Срба у Сарајеву. Потом се детаљно описује изложбена поставка и анализирају се одабрани делови, уз упоредно читање каталога. На самом крају текста, дат је осврт на значај изложбе и каталога за културну и научну јавност, али и за целокупно српско културно наслеђе узимајући у обзир да они представљају доказ о трајању народа на једном простору обухватајући период дуг скоро пет векова.

САРАДЊА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ СА БИБЛИОТЕКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

/in /by

У раду су представљене повезаност и сарадња Народне библиотеке Србије и библиотека у Републици Српској. Дат је преглед бројних и разноврсних активности које, од завршетка рата 1995. године до данас, чине ову сарадњу све интензивнијом, проширеном на све већи број библиотека и области у којима се размењују искуства и заједнички делује. Народна библиотека Србије, као национална библиотека, овом сарадњом служи мисији повезивања, очувања и развоја језика, писма, културе и идентитета српскога народа са обе стране Дрине. Такође, ова интензивна сарадња доприноси и унапређењу и развоју библиотечко-информационе делатности у Србији и Републици Српској.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА У КУЛТУРНИМ ТОКОВИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

У овом раду анализирана је природна повезаност Српске књижевне задруге, једне од најстаријих институција књиге и културе српског народа, и Републике Српске, „најмлађе српске државе”, створене након распада комунистичке Југославије и суровог грађанског рата у Босни и Херцеговини, крајем прошлог века. У раду је дат њихов кратак историјат, уз апострофирање момената међусобне повезаности. Посебна пажња посвећена је присуству српских писаца из Босне и Херцеговине у најстаријој Задругиној едицији Коло, од њеног оснивања (1892) до наших дана, са циљем указивања на дубоке и трајне основе повезивања Задруге и Републике Српске. У завршном делу рада, акценат је стављен на последње деценије и на неке новине које је Задруга увела са циљем да унапреди свој утицај међу Србима изван Србије.

МАТИЦА СРПСКА НА ПРОСТОРИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

/in /by

Аутор разматра облике сарадње које је Матица српска реализовала на просторима Републике Српске у периоду од распада СФРЈ до данас. Подсећајући на чињеницу да је Матица српска изворно замишљена као установа која тежи да покрије целину српског етничког и културног простора, аутор је посебну пажњу посветио периоду који је настао током и после распада СФР Југославије. Већ у другој половини деведесетих година Влада Републике Српске је изразила пуну сагласност са основним начелима језичке политике коју је водила Матица српска, заједно са Одбором за стандардизацију српскога језика и доминантним делом српске научне заједнице. Године 2010. основано је Друштво чланова Матице српске у Републици Српској са седиштем у Бањој Луци, а то Друштво ради до данашњих дана и даје веома добре резултате. Године 2018. Матица српска је основала свој Крајишки одбор, а у њему се највише пажње посвећује српском етничком простору у Републици Српској и Републици Хрватској. После 2020. године, у оквиру билатералних облика сарадње Матица је успешно сарађивала с разним општинама у Републици Српској, при чему су састављани програми и циљеви тог рада. Програмско опредељење Матице српске подразумева присуство установе на свим местима где постоји потреба за системским неговањем српских културних вредности, па у том смислу испостављају се велике могућности за даље ширење делатности установе.

ЗА ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ И ДУХОВНОГ ЈЕДИНСТВА

/in /by

У раду се говори о томе како данас заједнички радити на очувању и јачању јединства српског националног, културног и духовног идентитета. Данашњи услови у којим живи српски народ нису повољни за очување и јачање таквог јединства. Са неких адреса које желе да управљају свијетом чуло се више пута да је потребно промијенити српски национални идентитет, значи уништити српски културни образац. Српски народ данас живи раздијељен у више држава, са различитим могућностима задовољења српских националних интереса, па и у погледу очувања јединства културног и духовног идентитета. С друге стране, у прошлом вијеку, кад су Срби живјели у једној југословенској држави, брига о српском духовном и културном идентитету није била високо позиционирана у државној политици. Циљ овог рада јесте да допринесе формулисању српске националне политике на овоме плану и начина за њено спровођење, како би се ситуација мијењала набоље