О “ДРУГИМ ПРОСТОРИМА” ПОСТМОДЕРНОГ СВЕТА – “ЕКРАНСКА КУЛТУРА” КАО МАТРИЦА САЖИМАЊА ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА
Сажимање времена и “урушавање” простора једна је од жижних тачака у стваралаштву америчког писца Дона Делила. Ови процеси условљени су технологијом која је постмодерној култури наметнула атрибут “визуелне” културе, културе “знака”, у којој је свака перспектива релативизована, а свако тумачење у потпуности зависно од процеса производње (визуелне) информације. Делило се посвећује овим процесима готово у свим својим романима; међутим, свакако најзанимљивији однос процеса медијације догађаја и самог догађаја, и стварања “другог” времена и простора, потпуно зависног од ових параметара, представљају романи “Подземље” и “Вага” у којима је снимак атентата на председника Кенедија кључни артефакт којим Делило илуструје наведене релације.