Публикације

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКИХ ЧИТАОНИЦА: ЧИТАОНИЦЕ У СЕЛИМА И МАЊИМ МЕСТИМА ВОЈВОДИНЕ

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у
многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре-
бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле
Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали
друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим
долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни-
вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим
члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу-
ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским
земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До
револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду.
Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је
основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата
кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима
Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви-
јање националног идентитета.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „ГОЛУБЊАЧА”: ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ ЗАБРАНЕ И УНУТАРПАРТИЈСКИ СПОРОВИ 1982/1983.1

У чланку су анализирани политичка позадина одлуке о скидању предста-
ве Голубњача с репертоара Српског народног позоришта у Новом Саду 1982, реагова-
ња у јавности на ту одлуку и различити ставови покрајинских власти Војводине и
републичких власти Србије тим поводом. Представа је забрањена одлуком Градског
комитета Савеза комуниста Новог Сада под оптужбом за српски национализам,
али је њено извођење настављено у Београду, уз благонаклон став републичких по-
литичара и подршку великог дела српске и југословенске јавности. Циљ рада је да
допринесе истраживању односа комунистичких власти према појавама у јавном
животу које су означаване за идеолошки и политички непожељне у Југославији после
смрти Јосипа Броза. Истраживање је највећим делом засновано на до сада некори-
шћеним архивским изворима.

РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ СТАВАРАЛАШТВА НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ У ВОЈВОДИНИ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У нашем раду ћемо покушати да прикажемо историјски напредак у формирању румунског интелектуалца у Војводини, појаву румунских институција као резултат интелектуалног активизма, али и појаву првих часописа и писаца у Војводини који су допринели развоју менталитета и културе Румуна на овом простору. У првом делу рада ћемо приказати историјски контекст појављивања првих публикација на румунском, затим присуство књижевних дела у часописима, објављивање првих књига и почетак рада прве издавачке куће „Либертатеа” („Libertatea”) из Панчева. Циљ овог рада је да прикажемо широј јавности развој румунске писане речи у Војводини после Првог светског рата до последњих деценија двадесетог века када се румунска књига може ставити раме уз раме са књигом других мањина у Војводини. Румунска књижевност из Војводине, иако је релативно „млада”, развила се брзим током, за мање од једног века достигла је вредност румунске књижевности у матичној држави. Због свог географског порекла и због интеркултуралних прожимања на територији Војводине, румунска књижевност из Војводине је јединствена, интересантна и може се истражити као посебан културни феномен.

РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ

Иако је војвођанска Радикална странка, попут свих осталих српских организација у Аустроугарској, обуставила свој рад са избијањем Првог светског рата, они су из политичке пасивности изашли бурне јесени 1918. године. Сремски радикали, на челу са агилним Жарком Миладиновићем, укључили су се у рад Народног вијећа у Загребу и у том телу штитили српске интересе. На простору Баната, Бачке и Барање прваци Радикалне странке наступали су у почетку веома опрезно, страхујући од неизвесне будућности. Но, на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године радикалска већина је пресудила да буде донета одлука о непосредном присаједињењу Краљевини Србији, што је било и у складу са интересима званичног Београда. Један дан раније, сремски радикали су били главна снага на Румском збору који је донео одлуку о „условном” прикључењу Срема Србији.

СТРАТЕГИЈА КУЛТУРЕ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

Стратегија културе војвођанских Мађара је једна у низу стратегија, коју је израдио и усвојио Национални савет мађарске националне мањине. Овај обиман и сложен документ оцењен је од стране већине чланова Националног савета и његовог председника, као пионирски подухват, будући да до тада ниједна национална мањина у Србији у АП Војводини, није располагала сличним документом. Разлог за овај амбициозни подухват од стране Националног савета мађарске националне мањине, нађен је у зацртаним плановима и циљевима савета те своју сврсисходност и могућност реализације препознаје у расположивим ресурсима попут броја стручњака и институција, установа и цивилних удружења у области културе, која се налазе и раде на територији АП Војводине. Представљање и анализа Стратегије и препознавање културне политике Националног савета мађарске националне мањине у њој је предмет овог рада.

MОГУЋНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРЕОСТАЛИХ ВЕТРЕЊАЧА У ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ВОЈВОДИНЕ

Крајем XVIII и почетком XIX века холандски, мађарски, словачки и српски мајстори саградили су више од 280 ветрењача у Војводини. Као најсавршеније грађевине за млевење житарица до тада, ветрењаче су користиле снажну енергију југоисточног, северног и северозападног ветра, олакшавајући животе људима тог времена. Два века касније, на основу теренског истраживања које је спроведно у Војводини у периоду од 2012. до 2014. године, утврђено је да физички постоји још једанаест ветрењача. Упркос томе што већина њих има одређени степен зашите, ови важни споменици народног градитељства налазе се у веома лошем стању и немају своју функцију. Циљ овог рада је да укаже на примере добре праксе и укључивање ветрењача у туристичку понуду европских земаља, као и на могућности имплементације преосталих ветрењача Војводине као важних културно-историјских споменика и саставног дела историје, културе и баштине наше земље као шанси за обогаћивање туристичке понуде Војводине.

ТИПОЛОГИЈА ДВОЈЕЗИЧНОСТИ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ ВОЈВОДИНЕ