Публикације

УЛОГА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА У ДИГИТАЛНОЈ МЕДИЈСКОЈ КУЛТУРИ И ЈАЧАЊУ ДИГИТАЛНОГ ИМУНИТЕТА

/in /by

Проглашење ванредног стања у Србији узроковано светском пандемијом КОВИД-19 вирусом, довела је до највеће светске кризе од Другог светског рата. Увођењем мера карантина током пролећа 2020. године, дигитална трансформација у многим друштвима је убрзана, а значај медијске и информационе писмености у новонасталим околностима јасно је истакнут. Начини информисања и медијске навике грађана су се мењале, уведен је рад од куће, онлајн настава, а електронска куповина осликавала је нову реалност. Дигитални простор постајао је презасићен информативним, образовним, комерцијалним садржајима и многе институције културе и уметности учиниле су доступним дигитализоване своје архиве, фундусе, вредности, баштину. Интеракција у јавном, дигиталном простору, бивала је све интензивнија, а критичко мишљење афирмисало се као неопходност за јачање дигиталног „имунитета” сваког појединца, али и друштва. Са појавом пандемије паралелно је дошло до појаве инфодемије, која је пред грађане ставила задатак за интензивним критичким преиспитивањем нове дигиталне медијске културе, самог појма медија, пратеће регулативе и медијске политике генерално. У овом раду представљене су стратешке активности Министарства културе и информисања, на плану развоја и унапређења медијске иинформационе писмености на националном и међународном плану, као и сарадње са релевантним телима Европске уније и УНЕСКО-ом (UNESCO).

ЛОКАЛНЕ РАДИО СТАНИЦЕ: НЕИСКОРИШЋЕНЕ ПР МОГУЋНОСТИ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ

/in /by

До сада, у Мађарској, такође повезаном са прикључењем Европској Унији, појмови, попут комуникације, савремености, идентитета и друштвеног дијалога се поново процјењују. Промјена у јавној структури била је важан процес промјене приликом преображаја система. Током процеса преласка на демократију, промијенила се, такође, и улога масовних медија. Стари алати су добили нову улогу, на тај начин омогућавајући појаву нових актера. Дуги низ година, локални медији, који су служили боље демократији на локалном нивоу него што су могле њихове колеге на државном нивоу, изгледа да се поново процјењују и то може бити локални, самоодређујући, форум који покушавају да успоставе локалне заједнице и подрже учествовање у локалној заједници. Након промјене система, прилика је пружена у Мађарској за успостављање локалних комерцијалних као и локалних радио станица заједнице. Палета локалног медијског система постаје све више и више шаренолика. Постојећe окружне новине, локалне новине, рекламне брошуре и новоосноване локалне телевизије привлачиле су фирме и организације које делују у својој области, нудећи рекламне и прилике за односе са јавношћу. С друге стране, може се уочити да је особље за односе са јавношћу предузећа и грађанских организација једва искористило могућности које пружају локалне радио станице. Када узму у разматрање радио, онда обично (скоро увијек) мисле на комерцијални радио. Унутар оквира приступачности и плурализма, одређујућа особина локалних радио станица је начин на који људи учествују у раду станице. Волонтери сматрају овај „рад“ мисијом и јако воле своју област рада и посједују озбиљну снагу стварања мишљења на локалном нивоу. Истраживања су показала да је популарност ових радио станица већа међу онима који имају високо образовање. Вјерујем да општинске радио станице, захваљујући својим специфичностима, могу бити одговарајући и привлачан простор за односе са јавношћу, нудећи могућност успјеха прије свега на локалном нивоу. Студија и презентација ставља посебан нагласак на особине локалних радио станица које могу унаприједити дјелотворност рада на односима са јавношћу, на тај начин подржавајући организације које желе постати чланови локалне заједнице.