Публикације

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

/in /by

Народна Република Кина кроз различите и бројне форме јавне и културне

дипломатије већ дуго настоји да у свету побољша слику о себи. Откад је постала

један од значајних и утицајних актера међународног система, јавила се и потреба

да се промени њена перспектива према другима, али и перспектива других према

њој. Да би то остварила, НР Кина је почела да примењује проактивну стратегију

јавне и културне дипломатије, да би се промовисала као одговорна велика сила и да

би допринела формирању позитиваног наратива о себи у међународним односима.

Кинеске власти кроз неколико великих иницијитава глобалног домета, које укључују

економске, политичке и културне стратегије, настоје да побољшају и промовишу

имиџ своје земље као поузданог политичког и економског партнера. У том процесу култура и културна размена постају једно од најважнијих оруђа Кине за увећање њене меке моћи. Како ове иницијативе обухватају и Западни Балкан, а тиме и Републику Србију, Кина користи различите методе и инструменте културне дипломатије који се крећу од оснивања Конфуцијевих института и академске сарадње, до интернационализације кинеских медија и њеног медијског присуства у овим земљама. Циљ овог рада је да прикаже и опише како наведени инструменти функционишу на Западном Балкану и како се примењују у Републици Србији у поређењу с другим земљама региона.

РЕГИОНАЛНА КУЛТУРНА САРАДЊА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

/in /by

Идеја за овај рад потекла је од све израженијег обнављања различитих облика сарадње у региону југоисточне Европе, посебно у оквиру европских интеграција. У раду се анализира културна сарадња између земаља југоисточне Европе, а акценат се ставља на анализу културне повезаности и сарадње у оквиру земаља бивше Југославије. Циљ рада је да анализира механизме успостављања сарадње у овом региону, који представља специфичну културну целину у оквиру Европе, укаже на то да ли се и у којој мери сарадња у региону разликује у односу на сарадњу са државама ван региона, односно да покаже у чему се састоји специфичност веза које се успостављају у оквиру назначеног региона. Термин југоисточна Европа се у овом раду не употребљава у строго географском смислу, иако се приближно поклапа са географском територијом југоисточне Европе, већ се односи на државе које су изабране на основу успостављених културних веза чиме се формира културно релативно дефинисан, препознатљив регион, па је од пресудног значаја за избор била специфичност културне сарадње. Осим тога, у раду се анализира у којој мери се може говорити о постојању заједничког културног идентитета у овом региону.