Публикације

ПРАКТИЧНА ПОЗИЦИОНИРАНОСТ КУЛТУРЕ У ДРЖАВНО-ПРАВНОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

/in /by

Имајући у виду чињеницу да је практична позиционираност културе у нашем државно-правном систему у директној корелацији са реалним утицајем права на развој наше културе, сматрамо да се и кроз презентацију ове проблематике могу уочити нови недовољно искоришћени потенцијали у овом домену који могу представљати основу за њен квалитативни напредак. Наиме, управо кроз реорганизацију система практичног државно-правног позиционирања наше културе, могуће је створити адекватне предуслове за њен даљи развој, јер је овај утицај свакако од огромног значаја за њену егзистенцију. Иначе, питање државно-правне уређености културе представља један неуобичајени аспект посматрања ове изузетно важне сфере човековог живота, јер се положај културе у контексту њеног позиционирања у општем систему функционисања једне државе и утицаја тог система на њен развој, код нас до сада није третирао као тема која заслужује било какву врсту значајније анализе. Уосталом, о томе сведочи и чињеница недопустиво малог броја радова који су обрађивали ово питање, и то како у домаћој тако и у страној литератури. Иначе, ово питање има више значајних аспеката који се у суштини могу свести на анализу практичног односа културе и државе, и односа културе и права у нашем систему, те слободно можемо рећи да се у том интерактивном троуглу налази и одговор на већину питања која се и иначе тичу опште, а не само практичне, правне позиционираности наше културе. Поред тога, свакако да је у овом контексту занимљиво питање и положаја културе у нашој политичкој пракси, јер је утицај политике у Србији генерално толико изражен, да свакако представља изузетно значајан фактор и свих аспеката општег развоја културе.

ДИГИТАЛНА ТВРЂАВА: НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ

/in /by

Дигитализација националне баштине представља сложен процес који захтева систематичност на свим нивоима одлучивања, као нужност за логичан и равномеран развој националног пројекта дигитализације. Ту систематичност би требало да обезбеди добра национална стратегија дигитализације. Да ли постоји нешто што може да инспирише на брже доношење оваквог документа и постоје ли препреке на том путу? Одговор ће бити потражен у досадашњим напорима уложеним у стратегију дигитализације у Србији, у препорукама Европске уније у овој области, међу примерима добре праксе у земљама у окружењу које имају неку врсту националног програма дигитализације, али и у полемикама о одрживости стратегије. Тренутно стање ствари у Србији потврђује да неорганизована и несистематска дигитализација и низање појединачних затворених пројеката, дугорочно не даје резултате који би се могли постићи јасном политиком и систематским приступом дигитализацији. С друге стране, доношење националне стратегије дигитализације личи на освајање добро утврђене тврђаве.