ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА КАО КУЛТУРА ЗАБОРАВА
Ако је рад на прошлости битан сегмент сваке културе, онда би се политика могла одредити као управљање сећањем. Полазећи од Ничеовог појма ресантимана и Делезовог читања Ничеа, овај текст настоји да покаже на који начин и под којим условима политика артикулише циљеве неке културе. Здрава, активна, продуктивна култура, обликује сувереног и самосвесног грађанина, слободног појединца који уме да реагује. Култура ресантимана, томе насупрот, ствара заједницу поданика који, према ничеанско-делезовској формули, не активирају своју реакцију у име петрификоване прошлости. Окамењеном и инструментализованом сећању Ниче супротставља моћ заборављања као својеврсни лек.
