Публикације

ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ

/in /by

Каријере истакнутих српских архитеката новијег доба Николе Добровића (1897–1967) и Драгише Брашована (1887–1965), биле су повезане многим нитима које са историјске дистанце заслужују проблемски осврт. Иако изразити индивидуалци, успешни и утицајни у свим областима стручног рада, по многим параметрима сматрани узорним ауторима, нису делили исте идеолошко-естетске ставове, а ни стил јавног иступања. У историографским вредновањима новијег српског градитељства, обе личности су сагледаване у светлу стваралачких заслуга, при чему им је приписана темељна улога у развоју архитектонске струке, њене културолошке и уметничке афирмације. Као продуктивни прегаоци који су наступали са супротстављених полова стручне сцене, Добровић и Брашован су добили подједнако висока друштвена и стручна признања, али и слојевиту историографску валоризацију.

ПАЛАТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЈАВНИ ПРОСТОР КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ

/in /by

Преиначавајући већ постојећи урбани простор престонице, идеје настале за Дом Српске Краљевске Академије у Кнез Михаиловој улици исказивале су промену укуса и стилских утицаја у градитељству Београда. Доминантни у време проглашења Краљевине Србије, пројекти и реализације архитекте Константина Јовановића представљали су врхунац утицаја архитектуре бечке Рингштрасе, који је у прошлост склонио карактер провинцијалног османског града. Одбацивање концепта бечког академизма у тренутку политичке конфронтације Српске Краљевине и Двојне Монархије с краја прве деценије XX века и потреба за модернијим градитељским приступом, изнедрили су дело са елементима архитектуре бечког Fin de siecla, париског Art Nouveau и духа Bell Epoque оствареног пројектом архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића. Прекид изградње услед избијања Првог Светског рата, и промена архитектонске климе у Београду након његовог окончања, довели су до брзе девалвације модерности објекта чија је градња завршена 1924. године. Подизање палате САНУ дало је изузетни печат формирању идентитета београдског корзоа, као јединственог јавног простора.