ФО И СЛУШКИЊИНА ПРИЧА: СТАРЕ И НОВЕ ИСТИНЕ У ПРОЗИ Џ. М. КУЦИЈА И М. ЕТВУД
Ослањајући се на виђење Мишела Фукоа у критичком есеју „Шта је аутор?”, у овом раду се анализира из чије перспективе и из угла које књижевне оријентације, идеологије и истине се обликује нарација у романима Фо Џ. М. Куција и Слушкињина прича М. Етвуд. Ови савремени наставци приче о Робинсону Крусоу и слушкињи Вали из Библије настали су услед несхватљивих или недоречених делова у оригиналним текстовима, и префигурисани су како из угла аутора као појединца, тако и са становишта актуелних истина у култури и књижевности. Услед имплицитних и експлицитних критика империјалне и патријархалне идеологије, оба романа на почетку упућују на феминистички дискурс. Међутим, поједине сцене и личности указују на преиспитивање истина из постколонијалне, као и постфеминистичке перспективе. Поред могућности да се истина истакне из различитих аспеката, у раду се испитује како аутори поменутих романа у својим текстовима проблематизују и друге (не)истине у књижевности и култури, у прошлости и садашњости.
