Публикације

СТЕФАН НЕМАЊА И БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ У СРБА

У периоду стварања прве српске краљевине, улога Стефана Немање као великог жупана, огледала се у балансирању између две велике силе, односно Истока и Запада где је Србија покушавала да развије и задржи национални идентитет. Сачувана хагиографска дела, иако схематизована и писана у сврху величања Немање и његових потомака, ипак изражавају један историјски и културолошки контекст ране Србије, нарочито од тренутка када постаје краљевина. У најранијим сачуваним делима везаним за живот и култ Стефана Немање, најјасније се може сагледати улога очувања српског идентитета и традиције. Основна обележја српске културе, између осталог, била су везана за језик и слику.

НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА

Рад настоји да прво одреди значење појма лаж и појмове изведене од њега. Осврће се и на схватање лажи у хришћанству, као темељу европске цивилизације, односно у нововековној философији. И док хришћанство прави оштру разлику између истине и лажи, дотле философија ову поделу релативизује и обесмишљава (Шопенхауер). Рад потом наводи опис односа Манојла Комнина и Стефана Немање у беседама Константина Манасија и Евстатија Солунског. Оба беседника уздижу Манојла, да би га у једном тренутку изједначили са Богом. Немањи пак дају епитете који се углавном вежу за Сотону. Насупрот њима Стефан Првовенчани када пише Житије своме оцу, лепим бојама описује и цара Манојла. Последице царевих освајања су убрзло нестале нестанком Византије, а дело великог жупана територијално проширење, стицање независности, оснивање Хиландара је наставило да траје. На крају Немања је и постао светитељ, што Манојло није. Закључено је да лаж изречена од силних и моћних не траје вечито.