Публикације

УМЕТНИЧКА БАШТИНА КАО ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО – ТЕРАЗИЈСКА ЕПИЗОДА

/in /by

У раду се приказују и анализирају новински текстови о Теразијској фонтани (1927-1947) настали током 1987. и 1988. године као истраживање новинара које је било обилато потпомогнуто документима, сећањима и тумачењима из најшире јавности. Сагледавају се са методолошког становишта, од стратегије потраге за фонтаном преко утврђивања чињеница о њој до вредновања, тумачења у културном контексту и покушаја реконструкције односно враћања у савремени живот. Са теоријског становишта, ова потрага објашњава се као пример употребе баштине у политичке сврхе (у циљу промовисања измењене идеологије и нове стратегије политичког естаблишмента). У конкретном случају, карактерише је неповерење према институцијама културе, науци и појединим стручњацима а служи као увод у касније (1989) дешавање народа на плану читавог друштва. У ширем историјском контексту, схвата се као један у низу примера карактеристичног односа најшире јавности према уметности и према науци, који отежава успостављање компетенције историје уметности.

ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ТЕРАЗИЈАМА: ОД ВЛАДАРСКОГ ДОМА ДО РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА

/in /by

Дворски комплекс на Теразијама, један од највреднијих амбијената историјског језгра Београда, формиран је у размаку од средине деветнаестог до почетка треће деценије двадесетог века. Етапност у обликовању комплекса, осим што је потврдила доследност са идејама оригиналног пројекта из 1881, показатељ је и сложеног процеса у којем су се преплитале уметничке и политичке концепције. Намера рада је да анализом фаза настанка комплекса расветли кључне чињенице његовог архитектонско-урбанистичког и пејзажног уређења, који са собом носе и важне симболичне, друштвене и политичке конотације. Промене које ће обележити развој комплекса у периоду након Другог светског рата у циљу његовог претварања у репрезентативни јавни амбијент и управно средиште Народне Републике Србије и ФНР / СФР Југославије, разматране су у контексту измењених друштвено-политичких услова. Акценат рада је на утврђивању удела које је формирање дворског комплекса на Теразијама имало у креирању топографије јавних простора централне градске зоне Београда у ширем историјско-друштвеном оквиру век и по уназад.