Публикације

ПОЛИТИЧКИ ПР НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК ТОКОМ УСКРШЊИХ ПРАЗНИКА

/in /by

Политички маркетинг је у време предизборне кампање у Србији свакодневна стварност сваког грађанина. Интернет је дуго сматран пољем слободе, насупрот контролисаним медијима, али појавом друштвених мрежа постаје све теже да се изолујемо од политичких утицаја. Добровољно или не, виђамо рекламне поруке на Фејсбуку као што их гледамо на билбордима, телевизији или у штампи. Не само рекламним порукама, политичари се обраћају са својих страница љубитељима, тј. обожаваоцима – јер су политичари јавне личности, звезде. Пошто је изложеност порукама политичара важна у формирању ставова бирача, а манипулација све прикривенија, одлучили смо да се посветимо истраживању политичког ПР-а странака у време Ускрса. Приступ бирачима је олакшан за време празника и лакше је представити се као доброћудан политичар који је „исти као ви“. Наше истраживање је показало да, иако стил варира од странке до странке, политички ПР свих странака у узорку је исти и не одступа од стила кампање у традиционалним медијима.

ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИЈА 2.0 – ФЕЈСБУК КАО ВИРТУЕЛНА ЗАЈЕДНИЦА

/in /by

У раду је дат преглед контекста у коме је настала друштвена мрежа “Фејсбук”, као и његове опште карактеристике из комуникационо–лингвистичког угла, с нагласком на друштвени утицај који такве “мреже” могу да имају. Потом се детаљније разматрају неколики аспекти “Фејсбука”, као што су новости и зид, који служе да би се корисници обавестили о променама у статусу других корисника, “блогерски” аспект “Фејсбука” у облику статуса и белешки, чиме сам корисник својим “пријатељима” преноси детаље из свог живота на мање или више исцрпан начин, ћаскање, које се одвија на веома сличан начин као и раније електронско ћаскање, само што је ограничено на комуникацију међу људима који су једни другима “пријатељи” на “Фејсбуку”, и чачкање, својеврсно флертовање међу корисницима које игра фатичку улогу одржавања контаката. У закључку, дат је осврт и на негативне аспекте умрежавања и комуницирања на “Фејсбуку”.

ФЕНОМЕН QUOTES КАО СИМПТОМ ОДСУСТВА (КРИТИЧКЕ) РЕФЛЕКСИЈЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК

/in /by

Текст критички преиспитује актуелна поимања појединих културних феномена (quотес), у светлу разматрања комплекса глобалног комуникацијског и медијског напретка, заснованог на убрзаном развоју нових технологија и процеса „друштвеног“ умрежавања, а посредством коришћења Интернета и тзв. социјалних мрежа, као што је Фејсбук. У фокусу истраживања је истакнута појава прекомерног цитирања, која је готово преплавила друштвене мреже, општим супституисањем питања смисла, ритуализованим облицима комуницирања у виртуелном простору, те призивања сећања на некадашње појавне облике културе, било у функцији симулирања традиционалних образаца културног понашања или пак покушаја присвајања/интројектовања цитираних искустава у сврху властите идентитетске деконструкције.

СРПСКО ПОЗОРИШТЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК

/in /by

Позориште је и даље један од најзначајнијих конвенционалних канала комуникације, који поред својих значајних уметничких вредности, представља важан културолошки аспект савременог друштва и моћан фактор утицаја на развој јавног мњења и демократичности. Фејсбук је данас можда најпопуларнији дигитални глобални канал комуникације, чија се публика мери милионима корисника. Српско позориште и Фејсбук показују тенденцију раста публике у сличним полним и старосним структурама, према више савремених независних релевантних истраживања. Уважавајући неповољно материјално стање у институцијама културе, те тенденцију смањивања продукционих буџета, нови дигитални медији и комуникација путем интернета пружа добру прилику за промоцију позоришта. Фејсбук је прави изазов за српско позориште да истражи нове сегменте публике, као и да на ефикасан и економичан, а иновативан начин, гради своју репутацију и унапређује промоцију.

СПЕКТАКЛ И МЕДИЈСКА КУЛТУРА

/in /by

У средиште своје анализе аутор ставља визуелне теорије Ги Дебора, Мишела Фукоа и Жана Бодријара да би показао у каквом су односу реалност, медијска култура и спектакл. У медијима и спектаклу виртуелна стварност се препознаје као темељна претпоставка савремене комуникације, њених предности и њених слабости. У настојању да уђе у визуелни свет, аутор је превредновао неколико битних културолошких концепата медијске сфере и обрадио у сажетој форми појмове релевантне за суштину разумевања визуелног у визуелној култури.