ЧИТАЊЕ АМБАСАДОРА: ФУНДАМЕНТАЛНИ НАРЦИЗАМ, ПОНИШТЕЊЕ СУБЈЕКТА И ЈОШ ЈЕДНА СКИЦА ЗА АУТОДЕСТРУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ ПОГЛЕДА
Овај текст настао је у контексту прелиминарних истраживања аутора на терену анализе слике, у којем функција погледа има пресудан значај у операцији “поништења субјекта” посматрања. Текст полази од познатих теоријских и историјско-уметничких тумачења слике Амбасадори, којом Ханс Холбајн Млађи, у првој половини шеснаестог века, супротставља не само оптичку, нелинеарну перспективу доминантној централној геометријској перспективи, него и једног геометријског (праволинијског, straight) субјекта другачијем субјекту: оптичком, екс-центричном, скопичком. Намера текста је да, и пет векова касније, још једном пробуди статичног, фиксираног и фокусираног посматрача (симптома и главног протагонисту исто тако статичне, фиксиране и фокусиране културе погледа) у циљу заузимања радикално другачије позиције посматрања. Зашто? Зато што се измештањем Холбајновог посматрача из позиције statusa quo (децентрирањем његовог погледа, оптичким померањем из удобности фиксиране тачке опажања, као и његовим физичким померањем) тако децентрализованом, “ексцентричном” посматрачу нуди прилика да се још једном, и сваки пут изнова, активно укључи у историјска померања ка другачијој култури погледа. Овде се под другачијом културом погледа подразумева она култура због које, константним прекорачењем граница некултуре погледа, имамо разлога да верујемо у могућност другачијег света, другачијег поимања света слике и другачијег поимања слике света – другачијег од оног у којем, попут заробљеника, жели да нас задржи конзервативна, атавистичка, самодовољна, патријархална и “патриотска” култура једног окорело централистичког, тврдоглаво фронталног и неприкосновено правоверног (“straight”) погледа на свет.
