КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА: КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ДЕЛУ
Овај текст полази од тезе да су југословенска, београдска и загребачка школа културне политике, шездесетих и седамдесетих година биле међу водећим светским теоријама и праксама културне политике, а да их је полупериферијски статус наше науке уз недовољно ангажовану академску културу сећања и услед нових трендова академског капитализма, у потпуности скрајнуо из академских токова. Рад анализира методе деловања врхунских светских академских часописа на развоју културе сећања, кроз студију случаја: прегледа књига из домена културне политике које је Интернационални часопис за културну политику направио тражећи текстове приказа од 40 професора културне политике широм света (The International Journal of Cultural Policy Vol. 16, n. 1). Бирајући англо-америчке теоретичаре и теоретичаре севера Европе, академски часопис додатно „централизује” знање и прави нове периферије и полупериферије продукције знања. Рад указује и на могуће стратегије и тактике отпора, субверзије полупериферије, кроз пример сопственог текста о књизи Мишела де Сертоа „Култура у плуралу”, написаном по позиву за дати број часописа.
