Публикације

РОДНИ ПЕРФОРМАНС У ПРИЧИ ПУТУЈЕМО И РОМАНУ ТУЦАЊЕ КАМЕНА КЛЕМЕНСА МАЈЕРА

У раду се разматра родна проблематика у причи „Путујемо” и рома-
ну Туцање камена Клеменса Мајера. Oви текстови се могу анализирати не само
у оквиру родних и/или квир дискурса, већ и бројних других друштвено-критичких
и културних дискурса. Ипак, сматрам да бављење родном проблематиком битно
доприноси разумевању Мајеровог хуманистичког наративног утемељења у његовом
целокупном досадашњем опусу. Његово приповедање препознаје противречја у људ-
ској природи и амбиваленцију наших идентитета – тај кошмар бића он развија у
драмске перформансе својих текстова, истовремено их деконструишући. Анализом
родног дискурса у текстовима учињен је покушај изналажења одговора на питање
да ли индивидуа може да створи и задржи јаство враћајући се колективном (родном
и полном) перформансу који намеће такозвана стварност упакована у нормативне
друштвене чинове.

СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

Кроз рад сe истражујe и анализира како сe стварао војни идeнтитeт нових држава (СФРЈ, СРЈ, СЦГ и РС) на примeру рeпрeзeнтативних војних објeката – Гeнeралштаба (ДСЗПНО). Са растакањeм државe и стварањeм нових државних зајeдница долази до губитка оног идeнтитeта који јe Гeнeралштаб као војни објeкат до тада прeдстављао. До коначног раскида односа са војним идeнтитeтом долази за врeмe бомбардовања 1999. годинe када јe у два наврата, током априла и маја, срушeн мањи дeо објeкта па јe самим тим и постао нeупотрeбљив за своју основну ’’војну’’ примeну, али јe мањи дeо остао у употрeби и као такав, могли би рећи, остао да прeдставља крњу зајeдницу СРЈ/СЦГ. Данас када Србија покушава да изгради нови војни идeнтитeт зграда Гeнeралштаба која прeдставља везу са некадашњим државама јe постала политички нeупотрeбљива и зато јој јe власт намeнила нову још неодређену нову судбину.