Публикације

ИНТЕРДИЈАЛЕКАТСКЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ПРИЧЕ КОЈА ЈЕ УБИЛА ЕМИЛИЈУ КНОР МИЛОРАДА ПАВИЋА И ПЕСМЕ МЕЂИМУРСКА НИКОЛЕ ПАВИЋА

Дмитриј Чижевски је у књизи Компаративна историја словенских књи-
жевности (Comparative History of Slavic Literatures) као засебан вид барокног онео-
бичавања видео макаронску поезију, али и дијалекатску поезију, језик Рома, деце и
различите жаргоне. Милорад Павић познат је као изучавалац српског барока, али
познавао је барок у најширем смислу, тако да му овај аспекат барока није био стран,
о чему сведоче и позивања на Чижевског у Историји српске књижевности барокног
доба. Начин на који је Павић као писац искористио потенцијал дијалекатске поези-
је осликава се у „Причи која је убила Емилију Кнор”, која се завршава стиховима на
кајкавском дијалекту из песме „Међимурска”, загребачког песника Николе Павића.
Циљ рада је да покуша да одговори на питање које су функције стихова у контексту
Павићеве приче, то јест какве смислотворне хоризонте отвара на плану историје,
историје језика, историје књижевности и културе.

МУЗИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ У ПЕСМАМА, БАЛАДАМА, ПОЕМАМА И ДРАМАМА ЛАЗЕ КОСТИЋА

У раду ће бити приказане појаве музике, као и музичких елемената у песмама, баладама и поемама Лазе Костића. Указаће се на то да је Костић приказивао певану песму и игру као део жељене атмосфере, као симбол укрштаја музичке уметности и појава из природе и, као инструмент драматизације поетског текста. Анализираће се појаве музичких инструмената, као и стручних музичких израза у поетском тесту. Основни циљ биће да се одреде и класификују музички елементи у Костићевом књижевном ткиву, односно, начини на које их је песник користио.