Публикације

ДРУГИ У ХЕРИТОЛОГИЈИ

/in /by

У овом раду говори се о неким другачијим начинима прикупљања и чувања баштине, односно о људима који сакупљају и излажу предмете из прошлости, који су њима лично због неких особина, драги и битни. Колекционирање је пракса стара колико и људски род, а када се сведе на просто „сакупљање” долази се до идеје да она није својствена само људском роду. У људској је природи да нешто сакупља, чува, показује, тако да данас постоји велики број ствари које неко сакупља и врло их је тешко категоризовати и побројати. Насупрот музејима постоје приватне колекције старина које имају готово исту функцију као музејске. У овом раду такође, покушавају да се изложе предности и мане ових „нелегитимних” збирки на примеру једног пасионираног колекционара из Зрењанина који своју занимљиву колекцију излаже у просторијама свог ресторана „Банатска кућа”.

БАШТИНА И ТЕОРИЈСКИ МОДЕЛИ РАЗУМЕВАЊА: БОГАТСТВО АКУМУЛАЦИЈЕ – СНАГА ИМАГИНАЦИЈЕ

/in /by

Овим радом подсећамо на херменеутички проблем у херитологији који егзистира од разумевања до интерпретације баштине. Разматра се питање перцепције појавног света, а потом могућност дијалога разнородних наука у бављењу баштином, а ради остваривања „дијалога” баштине са савременим човеком. Упознавањем садржаја структуре културног добра постаје јаснији и теоријски модел који јој је аналоган. Посебна пажња се придаје моделу Мебијусове траке, преузетом из математичког дискурса. Он својим карактеристикама, неоријентабилношћу и једностраношћу која се проверава исписивањем по „једној” траци, одговара стабилној – материјалној и значењски променљивој „страни” предмета баштине, која се остварује током трајања (кретњи), кроз време. Овим моделом могуће је боље разумети и интерпретирати појавну стварност, те и наслеђе као акумулирану прошлост.