Tag Archive for: библиотеке

У раду се даје кратак преглед средњовековних библиотека на тлу данашње Војводине. На основу извора, али и неких остатака, односно књига и рукописа који су и данас похрањени у библиотекама, са сигурношћу се могу истаћи три библиотеке. Једна је у богатој и славној цистерцитској опатији на Петроварадину, друга се налазила у Бачу који је био ренесансни центар југа Угарске. Крајем средњег века, насељавањем све већег броја Срба и манастир Крушедол имао је своју библиотеку. Осим ових постоје неке индиције да је библиотеку имао још у XI веку и византијски и бенедиктински самостан у Марошвару, односно у данашњем Банату. Из Бача и Крушедола и остало је по неколико књига које ће бити представљене. 

У раду се говори о електронским издањима серијских публикација које се јављају као резултат технолошког напретка у области информационих технологија, посебно развоја интернета. Електронска издања унела су велике промене у раду библиотека, посебно у сфери библиотечких услуга које сада обухватају и електронске сервисе. Најважнији електронски сервис библиотеке је електронска колекција која, између осталог, обухвата и електронске серијске публикације. Објашњава се појам и основне карактеристике електронских серијских публикација, говори се о појединим њиховим облицима (електронске новине, часописи, листови, магазини, билтени, огласници, водичи). Говори се о релацијама између електронске и штампане верзије. Наводе се појединости о условима приступа/претплате онлајн издањима. Детаљније се наводе обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције. Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координирану набавку скупих научних часописа из иностранства. Разматра се и проблем (не)коришћења електронских колекција и предлажу нека решења за едукацију корисника. На основу објављених резултата истраживања корисника интернета у Србији претпоставља се број потенцијалних корисника електронских часописа. Електронска периодична издања представљају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народне библиотеке Србије.

У закључку се наводе предности и недостаци електронских, односно штампаних периодичних издања.

У раду се преиспитују узроци и последице феномена сувишка информација у свету дигиталних медијских технологија, са посебним освртом на функције библиотека у одабиру и вредновању информационих садржаја. Као што је показао Бодријар, живимо у свету у којем је све више информација, а све мање смисла. Преобиље информација урушава саму комуникацију, а тиме и суштину друштвености. Очигледно је да информационе мреже и дигиталне технологије из основа мењају наше навике и искуства, производећи нову културу и нове институционалне моделе и друштвене парадигме. Ипак морамо сачувати меру опрезности и здравог скептицизма пре него што поверујемо да су нове технологије саме по себи решена загонетка људске историје. И у дигиталном свету морамо се упитати: Где је знање које смо изгубили са информацијама? Где је мудрост коју смо изгубили са знањем?