Публикације

КУЛТУРА СТРАХА

/in , /by

Овај рад показује да су савремени страхови достигли такав интензитет да се може говорити о култури катастрофе. У моменту када се чини да је више немогуће обезбедити средства за смањење ризика и када се покаже очигледна неспособност да се предвиди понашање природе и друштва рађа се свеобухватно осећање страха пред престојећом катастрофом. Катастрофизам, могло би се рећи постаје етос глобалног поретка света. Осећај немоћи лежи у непопуњеном простору који лежи између претњи и наших одговора на њих. Излази који се нуде прате трасиране путеве развоја, зацртане у хегемонијском моделу неолиберализма и глобализавије чиме се гуше алтернативе и у помоћ призива оно што је до овог стања и довело. Будућност је проблем који треба решавати свим расположивим средствима, јер је тешко поверовати да нам је историја оставила отвореним само неколико могућности.

КАКВА НАМ СЕ БУДУЋНОСТ ПРЕДСКАЗУЈЕ – ОДГОВОР САЈБЕРФЕМИНИЗМА НА САЈБЕРПАТРИЈАРХАТ

/in /by

У тексту је анализиран утопијски потенцијал “сајберпростора” генерално, као и могућност стварања утопије родне равноправности уз помоћ нових информационо–комуникационих технологија. Извор за овакву анализу су превасходно текстови с енглеског говорног подручја и из контекста западног/ глобалног друштва. Главна питања која се овде постављају су следећа: шта је то “сајберутопија” и како је замишљамо? Која је друга страна “сајберутопије”, њена сушта супротност, односно “сајбердистопија”? Анализирајући дистопију из феминистичког угла, једна од главних форми коју она поприма је и “сајберпатријархат”. Следи покушај дефинисања “сајберпатријархата” и навођење његових главних одредница. Последњи део овог чланка разматра једну од могућих алтернатива “сајберпатријархату”, “сајберфеминизам”, и то у контексту следећих питања: какав је потенцијал ове филозофије, теорије и покрета у слабљењу патријархата у виртуелном као и у реалном простору? На који начин нове технологије могу да се употребе да би се приближиле феминистичком идеалу, утопији друштва родне равноправности? На самом крају чланка, закључује се да је за стварање овакве утопије најбитнији степен распрострањености феминистичке свести, односно познавање теорије, критике и активизма, насталог кроз многобројне феминистичке оријентације кроз историју.