КОЛИКО ЈЕ КУЛТУРЕ У КУЛТУРНИМ РУБРИКАМА
Век у коме живимо доба је када смо презасићени информацијама. Током једне године, у САД се, на пример, објави око 200 000 књига, радио-станице емитују приближно 70 милиона сати програма, док телевизије производе око 58 милиона сати телевизијског програма. „Од дана вашег рођења произведено је више информација него током читаве забележене историје пре њега, а половина укупног броја научника у нашој историји живи данас и производи информације.“ Ако бисте се одлучили да прочитате све оно што је објављено током једне године, морали бисте да прочитате по једну књигу на свака три минута, односно око пет стотина књига дневно. Ово се наравно односи само на новију светску продукцију, а не и на класике. Поставља се питање колико се од нових, управо објављених, књига заиста прочита, колико се и како о књизи и култури у целини пише, колико су новинари сами образовани, и колико су у стању да нам ову застрашујућу количину информација селектују, појасне и структуришу, у доба свеопште кризе, која је захватила и Србију, пустошећи је и на материјалном, али и на свим осталим пољима, па и културном и медијском. Пре годину дана објављени су код нас резултати до којих су дошли студенти мастер студија Факултета политичких наука у Београду, а који су проучавали третман књиге у српским медијима. Резултати су били далеко од охрабрујућих – осим Радио Београда 2 и специјализованих додатака посвећених књизи, који се објављују као додаци дневним листовима, увек викендом, о књизи се у српским штампаним медијима не пише довољно, а извештава се без неопходне студиозности и дубљег понирања. Овај рад фокусирао се на праћење и анализу културних рубрика у три српска дневна листа, „Политици“, „Вечерњим новостима“ и „Данасу“, током периода од 26.09. до 2.10 2012. и има за циљ да покаже шта данас садрже културне рубрике у ова три штампана медија, међусобну компарацију њиховог садржаја и квалитета, баш као и које су основне теме о којима се пише, који су новинарски жанрови најчешће заступљени.
