Публикације
НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
/in Архитекта Никола Добровић - педесет година после /by Kcs21blAAДело Николе Добровића у данашњем тренутку може да делује као скоро једнако актуелно колико је било у претходним деценијама. Такав утисак, међутим, уколико таксативно размотримо феномен, више не одговара реалитету у години 2017. Рашчлањавање опуса Николе Добровића на његове делове: грађени архитектонски, урбанистички, писани историографски, педагошки, писани теоријски рад, као и на стање по данашњим, новонасталим државама које номинално баштине његово дело, показаће битно скептичнију слику од оне која је до недавно владала у нашој јавности, у Србији. Судбина Добровићевог главног архитектонског дела, некадашњег комплекса зграда Генералштаба и Министарства одбране у Београду, парадигматична је за судбину укупног стања Добровићевог дела данас. У том смислу неопходно је размотрити појам „активне баштине”, као антиномију ономе што бисмо третирали као виртуелно „сећање на баштину”. Сумрак урбанизма у Србији други је негативни феномен који је посредно задесио Добровићево наслеђе и њега самог као пионира савремене урбанистичке мисли код нас. Трећа линија рада је разматрање како је структура Добровићевог укупног опуса до сада иначе била вреднована код нас и да ли су вредности биле објективно међусобно позициониране, с посебним освртом на послератни период и остварена дела у Црној Гори и нереализоване пројекте у Београду.
КЊИЖЕВНИ КАНОН И КЊИЖЕВНА ПРОДУКЦИЈА: НАГРАДЕ И КРИТИЧКИ СУД
/in Признања и награде у култури /by Kcs21blAAУ раду се преиспитује могућност успостављања везе између књижевног награђивања и евалуације књижевног дела, узимајући за пример два признања која се додељују за најбољи роман године у двема земљама, Великој Британији и Србији, а све у светлу чињенице да се награђивање (основано или не) посматра као процес уметничког вредновања колико и остваривања медијске видљивости. Ово друго показало се у времену нових медија као далеко важније: систематско потискивање елитне уметности маргинализовало је вредна дела, она су свесно и систематски представљена као незанимљива широкој публици, и институцијама награђивања интензивно се покушава очувати занимање за вредности, са променљивим успехом.
ДЕЛА ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА И ПРОБЛЕМ ЊИХОВОГ ВРЕДНОВАЊА
/in интервјуи, разговори, Трибина, Трибине /by Kcs21blAAКонтакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs