Tag Archive for: дигитализација

Предмет овог рада јесте презентација фотографског Легата Стевана Крагујевића у Музеју Југославије и значаја којиима са културно-историјског, друштвеног и уметничког аспекта, као и рад на његовој обради и дигитализацији, приказ сведочанственог и комуникацијског потенцијала. Оснивање Легата Стевана Крагујевића 2014. године значајно је за развој фонда Музеја Југославије у коме препознатљиву улогу све више добија фотографска грађа, коју је Музеј, ограничен простором за смештај културних добара, могао да прихвати, а захваљујући помацима учињеним на пољу дигитализације и да на ефектан начин комуницираса јавношћу. Модел сарадње успостављен с Тањом Крагујевић, вредан је пример заједничког подухвата на примарној заштити грађе велике историјске вредности, рада на њеној доступности и валоризацији. 

У раду „Парадигма партиципативности у савременом медијском контексту” разматрана је парадигма партиципативности у оквиру савременог медијског контекста, будући да је анализа савременог медијског и информационо-комуникационог контекста неопходна основа за стицање целовитијих увида у нове парадигме партиципативности и партиципативне праксе. У раду су кратко назначени кључни појмови, појаве и процеси који су значајни за дигитални медијски контекст: конвергенција и дигитализација медија, мултитаскинг, медији као учесници у стварању поруке, експанзија друштвених медија. Такође, у раду је указано и на одређене сличности и разлике између партиципативних пракси пре и после интернета, на утицај информационо-комуникационих технологија на медијску сферу, те посебно на могућност која представља јединствену одлику савременог медијског контекста: могућност да се, применом дигиталних технологија и медија, укључимо и ангажујемо у медијској и технолошкој сфери, на аутономан начин, вођени сопственим интересовањима. Медији који омогућавају учешће корисника и отварају могућности за неговање и развој партиципативне културе у раду су одређени као партиципативни медији и дате су основне назнаке њихових кључних карактеристика, значајних за тему рада.

У раду се говори о електронским издањима серијских публикација које се јављају као резултат технолошког напретка у области информационих технологија, посебно развоја интернета. Електронска издања унела су велике промене у раду библиотека, посебно у сфери библиотечких услуга које сада обухватају и електронске сервисе. Најважнији електронски сервис библиотеке је електронска колекција која, између осталог, обухвата и електронске серијске публикације. Објашњава се појам и основне карактеристике електронских серијских публикација, говори се о појединим њиховим облицима (електронске новине, часописи, листови, магазини, билтени, огласници, водичи). Говори се о релацијама између електронске и штампане верзије. Наводе се појединости о условима приступа/претплате онлајн издањима. Детаљније се наводе обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције. Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координирану набавку скупих научних часописа из иностранства. Разматра се и проблем (не)коришћења електронских колекција и предлажу нека решења за едукацију корисника. На основу објављених резултата истраживања корисника интернета у Србији претпоставља се број потенцијалних корисника електронских часописа. Електронска периодична издања представљају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народне библиотеке Србије.

У закључку се наводе предности и недостаци електронских, односно штампаних периодичних издања.

У раду су представљени завичајни фондови општинских библиотека с аспекта дигитилазације библиотечке грађе. Аутоматизована обрада и увођење машински читљивих формата направили су револуцију попут Гутенбергове или индустријске. Библиотеке су биле принуђене да се брзо и агилно укључе у нове облике комуникације – коришћење електронске поште, постављање веб сајтова и блогова, интернет оглашавање. Убрзо је уследила реакција од стране корисника разасутих по свету и видело се да су предности неспорне. Следећи проблем који је требало превазићи је како учинити информацију доступном свима и под једнаким условима, и тада је начињен корак који зовемо дигитализацијом и представљањем библиотечке, архивске, музејске грађе и тако даље. Према Симони Ресман, библиотеке будућности су хибридне, оне спајају оно што зовемо библиотеком у класичном смислу, са полицама на књигама, и новом, виртуелном библиотеком. Посвећена је и пажња предусловима, предностима и значају дигитализације.

Овај рад представља кратак приказ ситуације у индустрији домицилног јавног сервиса, са освртом на његову прошлост и тенденције даљег развоја. Посебан нагласак у раду је на процесу дигитализације медија у Србији. Покушаћемо да појаснимо на који начин и под којим финансијским условима, јавни сервис Србије планира да спроведе процес дигитализације услед негативних ефеката светске економске кризе. Имајући у виду низак животни стандард грађана, пажња ће у раду бити усмерена на планиране трошкове државе Србије (али и финансијске издатке њених грађана) у процесу транзиције дигиталног сигнала. Србија ће овај подухват финансирати уз помоћ међународних институција, док ће Влада Србије, услед рецесије, бити у могућности да помогне само социјално угроженом становништву. Дигитализацију треба посматрати као финансијски подухват и као дугорочну инвестицију, која ће унапредити пословање домаћег медијског сектора. Процес дигитализације медија у Европи је у поодмаклој фази. Србија, у односу на земље чланице Европске уније, али и државе у региону, касни са процесом дигитализације.