Публикације

КОЛИКО КОРИСТИМО ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Овај рад настоји да укаже на богатство електронских сервиса које нуде савремене библиотеке, као и на потребу да се у креирању „дигиталне понуде“ библиотека руководимо мерилима ефикасности и ефективности. Коришћење, посматрано као критеријум за евалуацију, подразумева начине и статистику коришћења, али и анализу понашања корисника: ко, у којим ситуацијама, шта и због чега користи. У Србији, у окружењу које ни приближно није искористило све могућности које пружа интернет у погледу е-управе, е-трговине и е-образовања, библиотеке су покренуле значајне пројекте дигитализације и искорачиле испред потреба друштва које у целини није спремно/ образовано/оспособљено/да користи дигиталне ресурсе. Излаз из овакве ситуације мора се тражити у јачању информационог друштва, од његових техничко-технолошких претпоставки, преко правно-регулаторних, до оних које се тичу информационе писмености грађана, односно њихове свести о томе како је људско знање организовано, како се проналазе праве информације и како се оне ефикасно користе да побољшају квалитет живота грађана.

ЕВРОПСКА ИНТЕГРАЦИЈА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ СА ОСВРТОМ НА САРАДЊУ СРБИЈЕ СА ЕУ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Грађани из различитих држава чланица Европске уније имају различите идеје о културном идентитету, припадности и праву грађанства, али се сусрећу и са питањем коегзистенције различитих културних идентитета, на основу узајамног поштовања и заједничке жеље и настојања да живе у једној заједници на темељима вредности које су европски идеал мира и сигурности. Културни сектор игра важну улогу у условима низа социјалних, економских и политичких импликација. Култура је увек била фундаментални део процеса европске интеграције и витални, елемент у међународним европским односима. У условима пораста глобализованог света, покретљивост људи нарочито утиче на изражавање индивидуалних потреба за сазнањем припадности. Уговором из Мастрихта из 1992. године, први пут је формално правно препозната културна димензија европских интеграција. Будући да је у културној индустрији ЕУ запослено више од пет милиона људи, на културну индустрију се гледа и као на значајан економски сегмент Уније, те је политика Брисела одлучна да повећа конкурентност културног сектора на међународном нивоу. Европски социјални и регионални фондови потроше током једне године више од 500 милиона евра на пројекте са културном димензијом.