ДА ЛИ ЈОШ НЕГДЕ ЖИВИ НАДА
У тексту се разматрају кретања наратива између SF литературе и дигиталних игара и њихове међусобне везе, од настанка првих дигиталних игара до савремених мрежних игара завелики број играча. Наративи који се селе из SF текстова у игре иобрнуто, који игре смештају у текст, одражавају не само реалне социјалне односе у којима су настајали, него нуде и (евентуална) решења за проблеме савременог света, пре свега оне изазване неолибералном политиком. У њима се напушта модерни концепт самодовољне индивидуе као генератора промене, инсистирањем на идеји да се успех може остварити само сарадњом и координацијом деловања великог броја заинтересованих актера, а поље борбе се премешта из физичког у дигитални простор.
