Публикације

ДРУГИ У ХЕРИТОЛОГИЈИ

/in /by

У овом раду говори се о неким другачијим начинима прикупљања и чувања баштине, односно о људима који сакупљају и излажу предмете из прошлости, који су њима лично због неких особина, драги и битни. Колекционирање је пракса стара колико и људски род, а када се сведе на просто „сакупљање” долази се до идеје да она није својствена само људском роду. У људској је природи да нешто сакупља, чува, показује, тако да данас постоји велики број ствари које неко сакупља и врло их је тешко категоризовати и побројати. Насупрот музејима постоје приватне колекције старина које имају готово исту функцију као музејске. У овом раду такође, покушавају да се изложе предности и мане ових „нелегитимних” збирки на примеру једног пасионираног колекционара из Зрењанина који своју занимљиву колекцију излаже у просторијама свог ресторана „Банатска кућа”.

САВРЕМЕНА ЛИКОВНА УМЕТНОСТ КАО МАСОВНА ПРАКСА: ЗАДОВОЉСТВО ИСПОВЕДАЊА У ДИГИТАЛНОЈ „РЕЛИГИЈИ“

/in /by

Ера масовне продукције и потрошње отвара ново поље уметничког деловања, као и стварање једног новог вида ‘креирања’ и ‘излагања’ – интернет. Ова дигитална ‘демократска’ творевина, и остала савремена технологија која уз њу иде, доступна је свима, а не само уметницима. С обзиром да уметник више није једини који поседује вештину, технике и знање, уметност је оно што уметник ствара, дели и размењује са свим другим људима у свакодневном животу. Савремена ликовна уметност као да је постала масовна пракса, а свако уметник, јер ствара дела свакодневно и излаже их за поглед других на популарним сајтовима. Да ли је ово Бојс предвидео својом мишљу да је свако уметник? Процес само-документације и исповедања преко интернет сајтова – дигиталне „религије“, је постао масовна опсесија, јер доводи до двоструког задовољства, али и двоструке фрустрације. Уметници и други људи у трци за документовањем свих аспеката живота у страху од пролазности и самоће, бесомучно покушавају да остваре масовну комуникацију.