Публикације

КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА

Култура схваћена као професионално-радни сектор супротстављена је и по својој садржини и по централном вредносном усмерењу духовности, која се у раду узима као критеријум стваралаштва и стваралачке личности. Духовност, оријентисана на трансцендирање коначности, а не на њено осмишљавање, представља почело из којег извире аутентично уметничко дело. Цена демократизације културе јесте свођење уметничког дела на производ. Насупрот култури и културном производу стоји теургија и онтологија уметничког дела. Такво је гледиште утемељено на православно-теолошком разумевању културе.

МАГИЈСКА ОБЈАВА ДУХОВНОГ

NEW AGE ДУХОВНОСТ И КУЛТУРНА ЛОГИКА КАСНОГ КАПИТАЛИЗМА

Полазећи од међусобно повезаних појмова: глобализација, постмодернизам и неолиберализам, настојаћемо да, ослањајући се на њихова теоријска преклапања, представимо могућа усмерења аргументације која би разјаснила неке аспектe специфичне и данас глобално присутне Њу Ејџ духовности. Занимаће нас на који начин овај тип духовности кореспондира са доминантном културном логиком касног капитализма (коју разумемо као глокалну, постмодерну, неолибералну, мултикултуралну, мултинационалну, итд.). Полазимо од претпоставке да су места кореспонденције бројна и да је могуће израдити Њу Ејџ генеалогију која би разјаснила њено место унутар постмодерне/неолибералне културне доминанте (али и створила предуслове за анализу транспозиције контракултурног наслеђа у неолибералним наративима), што би отворило простор за бављење улогом духовности као медијатора у овом процесу и као специфичног механизма интерпелације. На том трагу, бавићемо се репродукцијом идеолошких образаца и њиховом улогом у процесу конституисања и обнављања доминантних мотива савремене спиритуалности.

КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ

Предмет овог рада је квантно- холографски оквир за холистичку психосоматику (укључујући интегративну медицину и трансперсоналну психологију). Такав оквир могао би имати значајне импликације за боље разумевање квантно-холографских механизама повратне контроле у морфогенези, и биорезонантне примене исцељујућих граничних услова у психосоматици базираној на акупунктури и на свести. Он баца ново светло и на дуго отворене проблеме холистичке улоге и ограничења (локалног балансирања) акупунктурног система и (психотерапијске и спиритуалне интеграције локалних садржаја индивидуалне, односно потпуног развезивања од свих трансперсоналних садржаја колективне) свести. И указује на квантно-холографску природу дубинских психотерапијских слојева маске појединца, сазданих од његових енергетско-информационих блокада (везаности) на различитим нивоима свести. Све то је на линији оживљеног научног интересовања за истраживање свести последњих деценија (уз наговештаје велике синтезе два модуса спознаје, рационално-научног и креативно-религијског, у оквирима проширене квантно-холографске парадигме) – са суштинском улогом сваког појединца због утицаја и бриге за растерећење колективног менталног окружења.

ДУХОВНА ИНТЕГРАЦИЈА КУЛТУРНОГ ЈА: АНТРОПОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОУЧАВАЊУ РЕЛИГИЈЕ