Публикације

СВЕТ РАДА У ДОБА КРИЗЕ

У овој студији
анализиране
су промене
eкстринзичних и интринзичних
радних
вредности
у Европи.
На радне
вредности
гледамо
као на значај
који
појединци
придају
различитим
аспектима
свог запослења.
У оквиру
истраживања
„субјективних”
аспеката
промена
на тржишту
рада, циљ нам је да испитамо
да ли су након избијања
финансијске
кризе
настале
промене
у радним
вредностима
друштвених
актера
који чине радно
способно
становништво.
Рад је
структуриран
у неколико
кључних
целина.
У првом делу дат је приказ
теоријско-
методолошког
оквира,
затим је представљена
лонгитудинална
и кроссекциона
анализа
радних
вредности
запослених
у Европи,
посматраних
у контексту
светске
економске
кризе.
Закључујемо
дискусијом
о налазима
и њиховим
импликацијама
за будућа
кроснационална
истраживања.
Намера
нам је била
да емпиријски
истражимо
промену
радних
вредности,
чиме смо се ослонили
на
податке
Међународног
програма
друштвеног
истраживања
(International
Social
Survey
Programme,
скр. ISSP). Радне
вредности
представљају
резултат
сложених
и специфичних
економских,
социјалних
и културних
услова.
Резултати
истраживања
показали
су да интринзичне
радне
вредности
у периоду
од 2005.
до 2015. године
добијају
на значају
у односу
на екстринзичне
вредности.
У већини
европских
земаља
значај
високих
прихода
опада,
док одређене
екстринзичне
вредности
(сигурност
посла) показују
релативну
стабилност
током времена.
У истом периоду,
значај
посла који је користан
за друштво
у већини
посматраних
земаља
бележи
раст или остаје
на приближно
истом нивоу. Подаци
указују
и на општи пораст значаја
посла који је интересантан.

УТИЦАЈ КУЛТУРЕ И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА

Економске кризе биле су бројне у капитализму у периоду његовог настанка и у свим етапама његовог развоја. Тржишна привреда по својој природи је ризична, тако да је ризик иманентан тржишној привреди и њено друго име. У првим реаговањима на Светску економску кризу углавном се говорило о недостацима либералног тржишта а не о недостацима државе и њеној улози у контроли тржишта. Међутим, тржиште није тако либерално како се, када је избила криза о томе расправљало и није главни узрок кризе, јер држава не само регулативом, већ и економским мерама утиче на тржишне токове. Имајући у виду да и у култури делује тржишни механизам дошло је до релативизације појма култура, до поистовећивања света културе са светом потрошње и до економског поимања вредности у култури. Култура као израз човековог стваралаштва у свом развоју није ишла у правцу да мења свет, већ да се профитира, као и у свим делатностима. Овај рад се бави проучавањем односа између економске кризе и културе, и њихове зависности. Разумевање односа између економије и културе може помоћи у доношењу одлуке која би имала утицај у овој области.