Публикације

УМЕТНОСТ НАПАДА ИЛИ КАКО ИЗЛОЖИТИ НАСИЉЕ

Рад истражује како и на који начин нови трендови и појаве у уметности производе и редефинишу рад кустоса и начине презентације уметничких дела. Као пример су представљене и анализиране две скорашње изложбе из две еминентне лондонске галерије. Однос уметности и насиља има дугу и сложену историју. Обе изложбе се на свој специфичан начин баве тим феноменом. Почетком ове године галерија Тејт Британија (Tate Britain) је представила изложбу Угрожена уметност: историјски преглед иконоборства у Британији. У исто време Галерија Гагосијан (Gagosian Gallery London) је представила дела двојице аутора Мауриција Кателана (Maurizzio Cattela) и Лучија Фонтане (Lucio Fontana). Три су видљива тренда у односу уметности и насиља: Прво, грубо насиље према уметничким делима до уништења уметничких дела; друго, уметници и уметност користе различите акте насиља као део свог дискурса и језика; треће, уметност узвраћа ударац, напада и прозива доминантне друштвене теме, уврежена мишљења и предрасуде. Професија кустоса није јако стара, постоји тек неких двесто или више година. Дуго година главно занимање кустоса је било чување и периодично излагање поверених дела. Са свим променама које су се десиле и дешавају у савременој уметности захтеви који се постављају пред кустоса постају много сложенији. Улога кустоса се мења од ревносног чувара збирки све више постаје аутор и коаутор у презентирању уметничких дела.

РАЗВОЈ ОЛИМПИЈСКОГ МУЗЕЈА ПОСМАТРАН КРОЗ ПРИЗМУ ПРОСЛАВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ОЛИМПИЗМА У СРБИЈИ

Прослављање стогодишњице олимпијског покрета у Србији 2010. године био је повод за поновно покретање питања о оснивању сталне поставке Олимпијског музеја и баштињења експоната, која се односе на историју српског спорта. У раду је дата анализа развоја Олимпијског музеја у Београду од оснивања прве збирке 1947. године на старом ДИФ-у (Државни институт за фискултуру), преко формирања сталне поставке на Факултету спорта и физичког васпитања 1979, па све до последње изложбе у Лондону за време Олимпијских игара 2012. године. Осим тога, истакнут је проблем депоновања збирки које се увећавају, као и начини за његово систематско и дугорочно решење. Посебна пажња посвећена је промоцији музеја кроз представљање изложби у земљи и иностранству, али и могућностима његовог презентовања широј публици кроз концепт нове музеологије.